Сигурно сте некад искористили фразу медвеђа услуга, а да ли сте се запитали зашто се тако каже или како је на настала? Језик је жив и богат феномен који крије многе занимљиве приче у својим фразама. Свакодневно их користимо, а чије порекло, можда, ни сами не познајемо, али они носе део културног наслеђа. Истражићемо порекло и значење неколико познатих израза у нашем језику: пијан као мајка, О. К., медени месец, набити рогове и медвеђа услуга.  

Пијан као мајка 

Израз пијан као мајка има неколико занимљивих тумачења:  

У прошлости, када су се жене порађале код куће и без стручног надзора, бабице су им давале да пију алкохол како би се ублажили бол и грчеви у мишићима и материци. Породиље су тако постајале опијене, те је овај културолошки моменат могао утицати на настанак овог израза. 

Израз пијан као мајка повезан је са древним схватањима и симболиком земље као прародитељке свега живог. Према тумачењу проф. Толстоја, примитивни народи су веровали да је мајка земља способна да изврши своју животодавну функцију само када је обилно натопљена водом која долази као небески дар у виду кише. У пролеће, када земља упије довољно влаге, постаје напојена или пијана од воде, спремна да рађа живот. Израз пијан као мајка тако првобитно означава стање земље која је препуна влаге, симболички представљено речју пијан у значењу натопљен, напит. 

O. K. 

Универзална фраза О. К. преузета је из енглеског језика и користи се за изражавање слагања или задовољства. Њено порекло има неколико теорија, а најчешће се повезује са скраћеницом речи all correct. Постоји уверење да људи нису били довољно писмени, па су овај израз писали онако како се изговара (ол корект), одн. као што је Вук Караџић давно рекао: Пиши као што говориш, читај како је написано. 

Медени месец 

Израз медени месец односи се на први месец брачног живота, често повезан са брачним путовањем. Овај израз потиче из романа Задиг, француског филозофа Волтера. У роману је први месец брака назван меденим јер симболизује период испуњен срећом, а други пелином јер доноси животне проблеме. У ширем значењу медени месец се користи да означи било који период у почетку неког односа или ситуације која је обележена срећом и безбрижношћу – пре него што настану потешкоће.  

Иако је Волтер овај појам учинио популарним, он је инспирисан старим источњачким искуством које је срећне почетке бракова метафорички везивало за мед као симбол задовољства и благостања.  

Медвеђа услуга 

Израз медвеђа услуга означава добронамерну, али неспретну помоћ која наноси штету уместо користи. Назив се везује за медведа због његове трапавости и снаге, али и стереотипа да је добродушна и приглупа звер. Прича која стоји иза овог израза потиче из басне руског писца Ивана Андрејевича Крилова, Пустињак и медвед. У овој басни медвед, желећи да помогне свом пријатељу, убија муву на његовом челу каменом, али, истовремено, несрећним случајем убија и самог пријатеља. Поука басне гласи: Услуге су миле, па макар биле мале, Ал' вриједност њину не зна цијенит свако. Но ништа нема горе од услужне будале, И бити друг будали — то збиља није лако. Као што видимо, она нам поручује да се треба клонити пријатеља који нам чине услуге од којих можемо имати само штете, те треба бити опрезан у прихватању или пружању помоћи, јер – неспретно изведена услуга може нанети више штете него користи. 

Шпанска села 

Израз шпанска села, који данас користимо да опишемо нешто што је неразумљиво или непознато, заправо води порекло из немачког језика. Првобитно су Немци користили израз чешка села (böhemische Dörfer), инспирисани словенским именима села у Чешкој, која су им током Тридесетогодишњег рата звучала чудно и тешко разумљиво. 

Касније, овај израз је замењен шпанским селима (spanische Dörfer), највероватније због спајања два постојећа израза у немачком: böhemische Dörfer (чешка села) и das kommt mir spanisch vor (то ми изгледа као шпански, односно то ми је неразумљиво). Шпански језик је Немцима деловао стран и недокучив, што је вероватно утицало на промену. 

У српском језику израз шпанска села настао је по угледу на немачки, а у употребу је ушао захваљујући преводима дела Гетеа. 

Набити рогове 

У патријархалним временима, када се кривица за све често приписивала женама, израз набити рогове, који описује неверство, има више анегдота и објашњења. Једна од популарних легенди повезује га са француским краљем који је мужеве жена које је желео да освоји слао у лов, да би за то време могао освојити њихове жене. Преварени муж је морао да донесе рогове јелена као доказ завршеног лова, а људи на двору који су знали о чему се ради, називали би га рогоња или говорили да му је жена набила рогове. Такође, неки аутори упоређивали су преварене мужеве са воловима, налазећи сличности не само у роговима већ и у другим особинама. Други, пак, објашњавају да је овај израз настао због обичаја у старој Грчкој, где су мушкарцима симболично стављани рогови као јавна осуда за неморал почињен у њиховим домовима. 

Рогови су често били симбол мушкости, али и подсмеха, што је додатно компликовало њихово значење. Иако постоји много теорија и тумачења, јасно је да овај израз кроз векове носи са собом и дозу мистерије и симболике. 

Сваки израз крије слојевиту причу која открива богатство језика и маштовитост народа. Разумевање порекла ових израза не само да нам обогаћује знање већ и повезује са традицијом и културом. Следећи пут када будете користили неку од ових фраза, сетите се њиховог значења и прича које носе и поделите је са другима. 

Извор: Милан Шипка – Зашто се каже?