У том случају кандидат добија 3 бода и уколико је успешно завршио проверу из организације и рада државних органа РС, директно прелази на проверу из области пословне комуникације.

Познавање рада са фајловима и имејл системом проверава се кроз обавезни део постављања Word и Excel фајла у наш програм, односно кроз употребу "drag and drop" или "attach" функције.

ECDL и други сертификати који потврђују познавање рада у Word-у, Excel-у и на интернету представљају валидан доказ да кандидат поседује неопходна знања из области дигиталних компетенција, те може бити ослобођен полагања провере из дигиталне писмености. О томе да ли ће сертификат бити признат одлучује конкурсна комисија органа који је расписао конкурс. Важно је да сертификат приложите уз уредно попуњени пријавни образац да бисте били ослобођени те провере. Сертификат мора бити такав да доказује поседовање знања из области Word, Excel, коришћење интернета, као и познавање основа оперативног система Windows, што је у складу са чланом 16. Уредбе о компетенцијама који и дефинише компетенцију Дигитална писменост.

Закон о државним службеницима уређује рок и начин за подношење пријава. Кандидат конкурише за радно место путем пријавног обрасца у року који је дефинисан текстом огласа. Све што се поднесе након истека рока за подношење пријава третира се као неблаговремено и не може се узети у разматрање.

Уколико сте приложили сертификат и позвани сте на проверу општих функционалних компетенција, а нисте обавештени о томе како је он вреднован, можете позвати контакт особу наведену у тексту огласа и детаљније се информисати.

Кандидати понекад имају утисак да нешто у Word-у или Excel-у „не ради“. Међутим, показало се да се у тим случајевима заправо ради о недовољном познавању поменутих програма од стране кандидата. Један од примера је замерка да не ради функција множења. Испоставило се да кандидати нису правилно форматирали ћелије у којима су желели да добију производ бројева, те им зато та функција „није радила“. Форматирање ћелија спада у основна знања рада у Excel-у и могу бити део теста.

Служба за управљање кадровима води евиденцију свих кандидата који су положили проверу општих функционалних компетенција. Да би оцена била унета у евиденцију, кандидат мора успешно да положи сва три теста која су део те провере. Самим тим кандидат који је положио дигиталне компетенције али није успешно завршио проверу пословне комуникације на следећем конкурсу полаже сва три теста. Дакле, положен тест се признаје али само ако су положене све три провере које чине проверу општих функционалних компетенција.

На самој провери посебних функционалних компетенција, кандидат има право да користи законе, прописе и друге материјале које су потребне за сам рад. Конкурсна комисија води рачуна да приликом организовања провере посебних функционалних компетенција обезбеди довољно примерака закона и других прописа за сваког кандидата било електронски или у штампаној верзији.

Провера посебних функционалних компетенција је фаза изборног поступка која захтева посебну пажњу. Пажљиво прочитајте текст огласа где ће бити назначено која метода провере се користи, као и која документа, прописе и литературу треба користити за припрему. Потражите део огласа који говори о информацијама о материјалима за припрему кандидата за проверу посебних функционалних компетенција. На сајту органа који попуњава радно место можете наћи потребну литературу и важеће прописе.

Провера посебних функционалних компетенција односи се на посебна знања везана за радно место на које је кандидат конкурисао, а која су описана у тексту конкурса за свако радно место понаособ. Служба за управљање кадровима не располаже примерима тестова заснованих на посебним функционалниж компетенцијама.

Посебне функционалне компетенције могу се проверавати писаним и усменим путем. Облици писане провере су есеј и симулација. Есеј подразумева израду текста на задату тему у којем кандидат износи закључке, препоруке и решења у вези са неком стручном облашћу. Симулација захтева да се усмено или у писаном облику да предлог решења задатка које је типично за обављање послова на радном месту. Сви кандидати раде исту верзију задатка у задатом времену на начин који је дефинисан текстом огласа. У раду кандидати могу да користе оне законе и прописе који су неопходни за решавање задатака. Ова фаза изборног поступка захтева добру припрему зато обратите пажњу на материјале и прописе који су дати у тексту огласа.

Узорак понашања је једна од метода и техника за проверу понашајних компетенција и користи се као додатни извор информација за процену понашања кандидата, уз психолошко тестирање и интервју базиран на компетенцијама. Узорак понашања чине групне или индивидуалне вежбе у којима учествују кандидати, које посматра тим обучених психолога/процењивача у односу на низ унапред одређених показатеља понашајних компетенција. Служба, у складу са Уредбом, одлучује о избору облика провере понашајних компетенција у сарадњи са комисијом.

Провера понашајних компетенција се спроводи путем психолошког тестирања и интервјуа базираног на компетенцијама. Психолошко тестирање подразумева тестове когнитивних способности, као и тестове личности. Када су у питању тестови когнитивних способности најбољи начин на који се можете спремити је да дођете наспавани, одморни, а да тестирању приступите на одговорно - опуштен начин. Слушајте и пажљиво читајте упутство за израду сваког од задатака. Не почињите са израдом задатка уколико нисте сигурни да сте га у потпуности разумели. Сконцентришите се на тест пред Вама, ,,одложите друге мисли'' док радите задатке. Трудите се да задатке радите што брже али И што тачније. Када су у питању тестови личности, они помажу психолозима да за кратко време боље упознају кандидате и служе као основа за интервју који имате након тестирања. Опишите се реално на тестовима, немојте се ни ,,оцрнити'' ни ,,улепшати'', јер велика одступања од слике коју сте представили на овим тестовима и слике коју ,,дајете'' на разговору отварају питања зашто је дошло до раскорака. Немојте се ослањати на ,,стратегије одговарања'' - немојте заокруживати само екстремне оцене, није смислено да на сва питања бирате увек исти одговор, већ читајте питања и искрено на њих одговарајте. Током интервјуа са психологом потрудите се да Ваше одговоре илуструјете примерима из досадашњег радног искуства. Питања нису тешка, познајете себе добро а уколико се двоумите око нечега сетите се шта Вам особе које Вас добро познају (родитељи, партнери, пријатељи) кажу о Вама у вези са тим аспектом. За ову фазу изборног поступка није потребна посебна припрема. Дођите нешто пре заказаног термина, наспавани и сити. Планирајте да целокупна провера траје до три сата.

Када дођете на психометријско тестирање, први део теста односи се на проверу когнитивних способности. Упутство које добијете је да је потребно да тест радите што брже и што тачније, јер је време израде сваког од задатака ограничено. Броје се само тачни одговори и потребно је да их имате што више како би Ваше постигнуће било што боље. Немају сви задаци једнако време израде. За неке једноставније задатке предвиђено је краће време израде (нпр. 2 минута), док је за неке сложеније задатке предвиђено дуже време (нпр. 15 минута). Ипак, сви кандидати имају подједнако времена за израду сваког од задатака. Не може се догодити да један кандидат има више а други мање времена за израду истог задатка. Да бисмо обезбедили једнаке услове за све тест когнитивних способности врши се електронски - путем рачунара. Више је разлога због којих се мери време израде задатака којима се проверавају когнитивне способности. Један разлог је зато што на основу броја тачно урађених задатака у задатом временском року (нпр. 10 минута) се види колико нам је лако или тешко да решавамо одређени тип задатка. Уколико успевамо да урадимо више задатака у задатом року, то нам говори да је за нас тај тип задатака лакши и да нам на том пољу боље иде. То би значило и да смо у датом аспекту интелектуалног функционисања успешнији, односно, да смо у тој области „паметнији“. Други разлог због којег се мери време израде тестова когнитивних способности је могућност узајамног поређења кандидата. Наиме, када све особе имају једнако време предвиђено за израду задатака, то нам омогућава да лакоћу са којом решавају задатке међусобно упоредимо. Када сви имају једнаке услове за израду задатака, тада можемо за кандидата који је за исто задато време тачно урадио више задатака да кажемо да има боље постигнуће на тесту когнитивних способности него неки други кандидат који је за исто то време имао мање тачно урађених задатака.

Закон о државним службеницима је у члану 50. прописао да на интерном конкурсу у органима државне управе могу да учествују само државни службеници из органа државне управе и служби Владе, односно из министарстава, органа управе у саставу министарстава, посебних организација и служби Владе. Дакле, на интерни конкурс се не могу пријавитизапослени у војсци. Са друге стране, пријављени кандидат запослен у Министарству одбране, на радном месту чије послове, у складу са актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, обављају државни службеници, има право учешћа на интерном конкурсу.

Државном службенику који путем интерног конкурса аплицира на извршилачко радно место, не проверавају се опште функционалне компетенције. Уколико сте раније учествовали у изборном поступку, довољно је да то наведете у пријавном обрасцу. Ако се налазите у бази Службе и тестирани сте у последњих две године Ваши резултати су важећи и биће преузети.

Према члану 88. Закона о државним службеницима, руководилац може преместити државног службеника на непосредно више извршилачко радно место уколико испуњава прописане услове из истог члана закона. Према члану 87. Закона о државним службеницима, непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови обављају у непосредно вишем звању или у истом или непосредно вишем звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице у државном органу. Овом приликом указујемо на то да је Министарство државне управе и локалне самоуправе овлашћени предлагач Закона о државним службеницима, и да је надлежно за давање мишљења о примени одредаба овог закона, па се њима можете обратити захтевом за давање мишљења о наведеном питању.

Према Уредби о интерном тржишту рада, државни органи на интерном тржишту рада исказују своје кадровске потребе тако што податке о својим кадровским потребама уписују у Евиденцију и на тај начин их чине доступним запосленима који су пријављени на Евиденцију. Поред тога, јединица за кадрове у државном органу између осталог обавештава руководиоца о могућности попуњавања радних места запосленима уписаним у Евиденцију који испуњавају услове и имају потребне компетенције за рад на слободном радном месту. С друге стране, Ви као запослени који је пријављен у Евиденцији, можете да државном органу који је исказао потребу за попуњавањем радног места, доставите обавештење о заинтересованости за рад на слободном радном месту за које испуњавате услове и имате потребне компетенције.

Рокови за преузимање пријављених у Евиденцији интерног тржишта рада не постоје.

Према Закону о Војсци Србије, војни службеник је лице чије се радно место састоји од послова из надлежности Војске Србије. Закон о државним службеницима у члану 2. дефинише државног службеника као лице чије се радно место састоји од послова из делокруга органа државне управе, судова, јавних тужилаштава, Државног правобранилаштва, служби Народне скупштине, председника Републике, Владе, Уставног суда и служби органа чије чланове бира Народна скупштина. Уредба о интерном тржишту рада државних органа у члану 3. прописује да су учесници на интерном тржишту рада државни органи, државни службеници у свим државним органима, као и службеници у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, органима градских општина и службама и организацијама које оснива надлежни орган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине према посебном закону. Како Устав Републике Србије у делу Уређења власти, посебно издваја Војску Србије, а Војска Србије није наведена у наведеном члану 2. Закона о државним службеницима, војни службеник није државни службеник (у смислу наведеног закона), а није ни службеник у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, те се исти не може сматрати учесником на интерном тржишту рада.

Уколико кандидат у тренутку спровођења изборног поступка због болести буде спречен да присуствује провери, о тим новонасталим околностима треба (са адекватним лекарским налазом) да обавести кадровску службу органа која попуњава радно место и од конкурсне комисије тражити одлагање провере. Конкурсна комисија даље одлучује о томе да ли ће кандидату омогућити или не накнадни термин за проверу компетенција.

Чланом 49. Закона о државним службеницима прописан је редослед радњи при попуњавању извршилачких радних места у свим државним органима. Имајући у виду да је у конкретном случају спроведен јавни конкурс и да исти није успео, радна места се не попуњавају, али руководилац може одлучити да поново спроведе поступак попуњавања радних места према редоследу радњи прописаним одредбама овог члана.

Интерни конкурс објављује се на интернет страници органа који попуњава радно место, као и на сајту Службе зе управљање кадровима. Јавни конкурс се оглашава на интернет презентацији органа који попуњава радно место, на сајту Службе за управљање кадровима, на огласној табли органа и у листу "Послови". Пратите сајт Службе, као и нашу Вибер заједницу где сваке среде обавештавамо чланове о новим конкурсима, и у најскорије време бићете обавештени о актуелним конкурсима.

Судови и јавна тужилаштва су самостални у организацији и оглашавању, а у поступку спровођења изборног поступка могу, а не морају, да ангажују Службу у погледу провера компетенција. Пратите сајтове судова како бисте били у току са њиховим конкурсима.

Служба за управљање кадровима не располаже информацијама о будућим плановима органа у вези са попуњавањем радних места. Покретање процедуре за попуњавање радних места је увек у надлежности органа тако да Служба нема информацију о будућим плановима истих. Дакле, динамика попуњавања зависи од самог органа, њихових потреба и тренутних могућности за одређеним радним местима односно профилима. СУК оглашава и спроводи конкурсе, тако да Вас позивамо да наставите да нас пратите уколико желите да будете правовремено обавештени о актуелностима.

У складу са чланом 15 Уредбе о интерном и јавном конкурсу подносиоци пријава се обавештавају о додељеној шифри у року од три дана од пријема пријаве. Та додељена шифра не значи нужно да је Ваша пријава валидна. По истеку рока за подношење пријава на конкурс, комисија прегледа приспеле пријаве и саставља списак кандидата који испуњавају услове и који улазе у изборни поступак. Списак кандидата под шифрама који улазе у изборни поступак објављује се на сајту органа који попуњава радно место. Погледајте на сајту органа где сте конкурисали листу кандидата који улазе у изборни поступак и информишите се да ли је Ваша пријава прихваћена.Уколико је Ваша пријава одбачена треба да добијете решење о одбацивању пријаве која садржи разлоге због чега нисте ушли у изборни поступак.

Уредбом је јасно дефинисан рок за подношење пријаве и тај рок не може бити краћи од 8 дана. Кандидати који желе да конкуришу за одређено радно место то чине путем пријавног обрасца, у већ поменутом року, заједно са сертификатима, уколико их поседују. Свако има право и могуће је допунити документацију, али само док тече рок за достављање пријаве. Све што се достави након истека рока за достављањем пријаве сматра се неблаговременим у не узима се у разматрање. Поред рокова који су важни, подсећамо вас да сви докази који се прилажу у изборном поступку морају бити у оригиналу или овереној фотокопији.

Једна од важних новина у конкурсном поступку заснованом на компетенцијама односи се на коришћење шифара у изборном поступку. Пријавни образац сваког кандидата добија шифру под којом подносилац пријаве учествује у даљем изборном поступку, чиме се повећава објективност и непристрасност поступка. Такође, због поштовања приватности кандидата, сви резултати о провери компетенција објављују се под шифром. На крају изборне процедуре објављује се име и презиме примљеног кандидата и листа кандидата који су испунили мерила прописана за избор, под шифром њихове пријаве.

Уколико је неки кандидат конкурисао на више радних места и тиме добио више шифри, биће обавештен у Служби пре провере коју шифру треба да користи за потребе провере општих функционалних компетенција.

Обавештавање и позивање кандидата који су ушли у изборни поступак врши кадровска јединица органа који попуњава радна места. Служба за управљање кадровима организује и спроводи проверу компетенција у координацији са органом, али не врши позивање и обавештавање кандидата. Као први важан корак пратите сајт органа где сте конкурисали да видите да ли су ваше пријаве прихваћене и да ли се налазите на листи кандидата који улазе у изборни поступак. Уколико је Ваша пријава исправна и налазите се на листи будите спремни, очекујте позив и редовно проверавајте пошту. Вратите се на текст огласа и погледајте датум отпочињана изборног поступка, јер је то добра временска одредница. Кадровска јединица органа који је расписао конкурс је дужна да Вас позове и обавести о томе када почињу провере минимум три дана пре отпочињања поступка. До тада читајте материјале за припрему кандидата за проверу компетенција и пратите нас на yоутубе каналу и осталим друштвеним мрежама.

Провера понашајних компетенција представља трећу фазу изборног поступка која се одржава за кандидате који су успешно завршили проверу посебних функционалних компетенција. Кандидати који успешно заврше ову фазу изборног поступка добијају обавештење о достави документације. Ако у року од 5 радних дана кандидат достави све доказе тражене текстом огласа, позива се на интервју са конкурсном комисијом који је уједно четврта и последња фаза изборног поступка.

Изборни поступак у органима државне управе се састоји од 4 фаза провера. Уколико кандидат испуни мерила у једној фази изборног поступка, стиче право да учествује у наредној. Елиминационе су: прва фаза - провера општих функционалних компетенција; друга фаза - провера посебних компетенција и трећа фаза а то је провера понашајних компетенција. Черврта фаза изборног поступка је завршни разговор са комисијом који није елиминационог карактера.

Својим питањем сте истакли важност једног сегмента професионалне селекције, којим се у Служби озбиљно бавимо, а то је евалуација поступка селекције. Ефикасност попуњавања радних места, просечно временско трајање, број кандидата који учествују у поступцима, начин информисања о конкурсним поступцима су само неки од аспеката којим се бавимо и део су Извештаја о квалитету попуњавања радних места у државним органима. Извештај за 2021.годину у којој се, како сте добро приметили, огласило велики број конкурса, биће израђен у првом кварталу наредне године, што је у складу са Уредбом. Благовремено ћемо информисати јавност о подацима до којих смо дошли, стога нас пратите на друштвеним мрежама.

Временско трајање изборног поступка је оптерећено различтим организационим, формалним и административним факторима. На дужину трајања неког поступка такође може утицати велики број пристиглих пријава и/или велики број оглашених радних места. Свака прогноза завршетка самог поступка је немогућа и у крањој линији незахвална. Сам поступак тестирања је жив процес, те се не може строго одредити у терминима "од - до".

Селекција кандидата представља велики изазов из разлога што проналажење, привлачење и задржавање талентованих људи није лак посао. Ако се узме у обзир да људи са којима радимо могу бити узрок наших успеха, али исто тако могу проузроковати и велики неуспех, процес селекције кандидата се не може обавити на брзину, без икаквих напора, адекватног знања и трошкова. Уколико хоћете да максимално скратите и пођедноставите, а самим тим и упростите процес, будите свесни да највећи трошак за један орган представља запошљавање погрешне и немотивисане особе на одређено радно место. Одабир кандидата који се спроводи професионално временски је захтеван и мора се одвијати кроз неколико фаза.

Да. Континуирана изградња професионалног и деполитизованог службеничког система је један од кључних услова за законито, стручно и делотворно обављање послова и ефикасно управљање на централном и локалном нивоу. Реформом прописа дефинисан је оквир компетенција којим се обезбеђује квалитетан рад јавне управе. Селекција кандидата базирана на компетенција је комплексна процедура којом се обезбеђује већа транспарентност и тачност процене. Кандидати кроз конкурсни поступак добијају одређене бодове из разлничитих компетенција, а конкурсна комисија дужна је да запосли кандидата који је оцењен највишим оценама, односно који има највећи број бодова.Објективност је додатно повећана увођењем електронске платформе за процену општих функционалних компетенција кроз аутоматску обраду одговора кандидата и резултате приказане у реалном времену.

Када се на конкурс пријави кандидат који нема довољно радног искуства у струци за неко одређено радно место, таква пријава се одбацује јер је Законом о државним службеницима јасно прописано колико година искуства је неопходно да државни службеник има да би радио у одређеном звању на одређеном радном месту, па се самим тим такав кандидат ни не тестира.Са друге стране, кандидати без радног искуства могу конкурисати на приправничка радна места. Тим кандидатима не врши се провера посебних функционалних компетенција, које се односе на специфична знања и вештине у оквиру одређеног радног места, а које они, како и сами примећујете, не могу да имају јер немају неопходног радног искуства, али им се проверавају опште функционалне и понашајне компетенције, у које спадају основна знања, вештине и понашања потребна за делотворно обављање свих послова у државном органу. Резултати остварени на провери општих и понашајних компетенција важе две године.

Члан 27к Закона о буџетском систему прописује да је у периоду од 1.јануара 2021.године до 31.децембра 2023. године корисницима јавних средстава дозвољено да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), док о пријему новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује тело Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.Према члану 27к став 8. наведеног закона за запошљавање особа са инвалидитетом на неодређено време или на одређено време у својству приправника, не прибавља се сагласност тела Владе. Лица са инвалидитетом се не убрајају у прописану квоту од 70% у смислу члана 27к став 1. наведеног Закона.Такође, број запослених особа са инвалидитетом којима је престао радни однос на неодређено време у претходној календарској години, као и број новозапослених особа са инвалидитетом на неодређено време или на одређено време у својству приправника у претходној календарској години не узима се у обзир приликом утврђивања простора од 70% у текућој календарској години.

Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места на основу којег се расписује конкурс прописани су услови за рад на одређеном радном месту. Између осталог, прописани су и услови у погледу степена стручне спреме, те је из тих разлога учесник конкурса дужан да у изборном поступку докаже тражени степен стручне спреме, у конкретном случају 180 а не 300 ЕСПБ бодова, те се у супротном његова пријава решењем одбацује.

Законом о државним службеницима у члану 45 прописани су услови за запослење а у ставу 2 наведено је да као државни службеник на извршилачком радном месту може да се запосли и лице које нема положен државни стручни испит, с тим да је дужно да га положи у року утврђеном овим законом. Уредбом о интерном и јавном конкурсу за попуњавање радних места у државним органима прописано је у члану 11. став 1. да оглас о јавном конкурсу за попуњавање извршилачких радних места, поред података прописаних законом, садржи и податак о томе да положен државни стручни испит није услов, нити предност за заснивање радног односа и да је пробни рад обавезан за оне који први пут заснивају радни однос у државном органу.

Закон о државним службеницима одређује да се у звању самосталног саветника раде се сложени послови који захтевају посебно специјалистичко знање и искуство. Предуслови које службеник мора да испуни да би стекао звање самосталног саветника су да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање пет година радног искуства у струци.

Државни службеник може да напредује у непосредно више звање уколико испуњава услове за напредовање и услове за рад на новом радном месту, односно да напредује са места референта на место млађег сарадника уколико има високо образовање на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и најмање девет месеци радног искуства у струци или најмање пет година радног стажа у државним органима. Закон о државним службеницима, члан 88. каже и следеће: "Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место државног службеника коме је најмање два пута узастопно утврђено да превазилази очекивања, ако постоји слободно радно место и државни службеник испуњава услове за рад на њему и има потребне компетенције. Изузетно, државни службеник који је премештен на непосредно више радно место јер је два пута узастопно утврђено да превазилази очекивања може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако је опет утврђено да превазилази очекивања. Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место државног службеника коме је у периоду од пет година узастопно утврђено најмање да испуњава очекивања."

Под радним искуством у струци подразумева се радно искуство на пословима за чије обављање је било потребно да имате одређени степен стручне спреме, без обзира да ли сте у том тренутку имали диплому неког вишег степена. Тако је, на пример, неопходно да имате радно искуство на пословима за чије обављање је била неопходна факултетска диплома (240 ЕСБП) да бисте конкурисали за радно место у звању млађег саветника, саветника, самосталног саветника и вишег саветника.

У складу са чланом 113. ст. 1. и 2. Закона о државним службеницима, дисциплински поступак води и о дисциплинској одговорности одлучује руководилац, а руководилац може да оснује дисциплинску комисију од три члана да уместо њега покреће и води дисциплински поступак и одлучује о дисциплинској одговорности.У складу са наведеним, за сва питања у вези конкретног дисциплинског поступка морате се обратити надлежном руководиоцу или дисциплинској комисији који воде дисциплински поступак, а уколико сматрате да су Ваша права у дисциплинском поступку повређена, против решења можете изјавити жалбу другостепеном органу.

Државни службеник може да напредује у непосредно више звање уколико испуњава услове за напредовање и услове за рад на новом радном месту, односно да напредује са места референта на место млађег сарадника уколико има високо образовање на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и најмање девет месеци радног искуства у струци или најмање пет година радног стажа у државним органима. Закон о државним службеницима, члан 88. каже и следеће: "Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место државног службеника коме је најмање два пута узастопно утврђено да превазилази очекивања, ако постоји слободно радно место и државни службеник испуњава услове за рад на њему и има потребне компетенције. Изузетно, државни службеник који је премештен на непосредно више радно место јер је два пута узастопно утврђено да превазилази очекивања може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако је опет утврђено да превазилази очекивања. Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место државног службеника коме је у периоду од пет година узастопно утврђено најмање да испуњава очекивања."

У складу са чланом 106а Закона о државним службеницима, могуће је да руководилац органа закључи уговор о стручном оспособљавању без накнаде, са незапосленим лицем само у сврху стручног оспособљавања, односно ради стицања радног искуства и услова за полагање државног стручног испита.

Служба за управљање кадровима у оквиру своје надлежности, између осталог, прати правилност разврставања радних места, па тако и правилност разврставања радних места инспектора. Међутим, о томе да ли ће правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у органу који има у својој надлежности инспекцијске послове бити одређена радна места инспектора у звању млађи саветник одлучује руководилац органа према својим потребама. Служба нема надлежност да тражи да правилником буду одређена радна места инспектора у овом звању. Такође, у случају да су правилником одређена радна места инспектора у звању млађи саветник, о томе да ли ће се и када попуњавати та радна места уколико су упражњена одлуку доноси руководилац органа, обзиром да искључиво руководилац одлучује о динамици попуњавања слободних радних места.

Постоји могућност заснивања радног односа на одређено време, као и радног ангажовања по основу уговора о привременим и повременим пословима код свих послодаваца укључујући и државне органе, органе аутономних покрајина и органe локалне самоуправе. Такође постоји и могућност стручног оспособљавања/волонтирања. О питањима радног ангажовања потребно је да се обратите послодавцу код кога бисте желили да стекнете радно искуство.

Законом о државним службеницима се за рад на радним местима разврстаним у звања државних службеника тражи, између осталог, радно искуство у струци (не спомиње са да је услов „завршен приправнички стаж“). Под радним искуством у струци, у смислу одредаба закона, подразумева се радно искуство на пословима у оквиру захтеване врсте и степена стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место. У конкурсном поступку, као доказ о радном искуству у струци, подноси се потврда, решење и други акти којима се доказује на којим пословима, у ком периоду и са којом стручном спремом је стечено радно искуство.

Привремени и повремени послови јесу специфичан облик рада ван радног односа који према Закону о раду могу закључити послодавац и незапослено лице. Лице ангажовано код послодавца по наведеном основу нема статус запосленог лица. За овакав рад уплаћују се доприноси за пензијско, инвалидско и здравствено осигурање, и он се рачуна у стаж осигурања.

Оглас о јавном конкурсу за попуњавање извршилачких радних места и за пријем приправника садржи између осталог и услове за рад на оглашеном радном месту који се односе на врсту и степен стручне спреме, државни стручни испит и потребно радно искуство у струци, као и потребне компетенције за обављање послова радног места и одређују се Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у државном органу. С обзиром да је приправник лице које први пут заснива радни однос у струци, од њега се не тражи да испуњава део услова за рад који се односи на радно искуство.