Једна од глобално најактуелнијих тема у последњих неколико месеци јесте настанак и употреба Чет ГПТ платформе. Целокупан развој вештачке интелигенције у претходних неколико деценија са сообом јесте донео извесне табуе, стереотипе и предрасуде, међутим изгледа као да се од појаве Чет џипиитија више него икада дискутује о томе шта нам све технолошки развој доноси.

Сада још чешће можемо чути флоскулу да ће вештачка интелигенција заменити човека у сваком сегменту индустрије, али је истина много једноставнија: људи који знају да управљају вештачком интелигенцијом ће заменити оне који то не знају и не желе да се прилагођавају, уче и усавршавају. Ни у једном моменту поента развоја технологије није била да она замени људски капитал, већ да олакша људски живот. Као што сваки човек има своје предности и слабости, тако и вештачка интелигенција у мањој или већој мери може ефикасно обављати различите послове.

Човек представља једину врсту чији је интелект обдарен свешћу, а сам израз вештачка указује на несвесну интелигенцију. Свесно људско биће поседује људски фактор и ма колико било који софтвер био супериорнији, прецизнији, паметнији, бржи и ефикаснији у обављању било ког посла, не постоји могућност развоја људског фактора код нечега што је несвесно и стиче знања путем учења из покушаја и погрешака.

Алберт Анштајн је једном рекао како, да бисмо поставили нова питања и отворили нове могућности, те сагледали старе проблеме из новог угла, морамо захтевати креативну машту и допустити науци прави напредак. Поента није у унапређивању вештачке интелигенције како бисмо смањили трошкове, но у проналаску начина да са њоме коегзистирамо тако да нам она олакшава свакодневне обавезе, при томе пружајући боље услове да човек обавља оно у чему је супериорнији у односу на њу.

Многи људи који су развили нерационални страх од вештачке интелигенције већ уживају у њеним разноврсним бенефитима, немајући представу о томе шта она све обухвата и у које се сврхе користи.

Први пример јесу аларми и камере који се користе за заштиту наших кућа, радних места и слично, а које имају уграђене софтвере за препознавање лица, што омогућава да одмах уоче уколико рецимо у кућу улази неидентификовани странац. Овакве камере такође нас могу обавестити и о томе да ли су се и када деца вратила из школе, а могу и позвати помоћ у случају неке врсте опасности.

Већина људи у данашњем свету користи интернет без обзира на старосну доб. Креирани алгоритми уче шта је то што нас интересује и омогућавају да нам садржај који нас занима буде ближи и приступачнији.

Такође, уз помоћ вештачке интелигенције можемо лакше одабрати садржаје који су адекватни за децу, без бриге шта ће бити следећи видео који ће кренути, јер ће алгоритми увек пуштати садржај сличан оном који смо ми првенствено одабрали, био он везан за учење или забаву.

Данас су такође широко распрострањене банкарске мобилне апликације, а све оне раде на основу вештачке интелигенције која је ту да спречи могуће преваре, злоупотребе или неправилна баратања картицама. Вештачка интелигенција у овом случају памти наше уобичајне трансакције и у случају било каквих чудних активности активираће се упозорења која спречавају долазак до преваре. Креативност је једина граница за употребу вештачке интелигенције, а проблеми настају када о њој говоре људи који о истој немају довољно знања или у случају да је користе социјалне групе којима циљ није општа добробит, већ испуњење личних циљева.