Поделе о којима смо навикли да говоримо и слушамо, углавном су засноване на полу, класи, раси, старости, националном или сексуалном опредељењу и образовању. Када је реч о образовању, карактеристике које подразумевамо под овим појмом проширују се и на дигиталну писменост. Није образован само онај који је начитан, добро информисан, с дипломом у руци, већ и онај човек који прати савремене трендове и уме да користи дигиталне технологије.

Став према технологији и начин на који је користе утиче на многе елементе живота људи, као што су здравље, каријера, односи и породичан живот, културне активности и избори. Уколико особа нема позитиван став према технологији, нити располаже знањем о њеном коришћењу, долази до нових подела или раслојавања. Међутим, нису само појединци одговорни за то.

Нису све земље подједнако у стању да искористе компјутерске технологије да би постале конкурентније на светском тржишту и да би повећале благостање и просперитет својих грађана. Због тога, доста грађана није у могућности да приушти себи рачунар, телефон или неку другу врсту уређаја која би им омогућила стицање знања и вештина о компјутерској технологији.

Разлика или подела међу људима на основу приступа технологији и начина њене употребе често се зове дигитални јаз. Широк и дубок јаз дели оне који имају приступ дигиталној технологији (и могу да је купе, користе и чак стварају) и оне који тај приступ и знање немају. Дигитални јаз има много димензија, укључујући и стицање дигиталне писмености.

Иако су већи делови света покривени информационо-комуникационим технологијама, технолошки најнапредније земље 2022. године налазе се на северној полулопти. Уједињено Краљевство, Русија, Швајцарска и Немачка представљају четири европске земље које су се избориле за нека од десет првих места на овој листи. Док Сингапур, који је 2016. био на првом месту, сада заузима осмо место, Јапан преузима титулу технолошки најнапредније земље.

Резултати истраживања овог типа не би требало да нас зачуде. Најбогатије земље имаће више корисника Интернета и дигиталне технологије него сиромашне.

Непостојање личне потребе за коришћењем технологија, немогућност приступа, слабо образовање у другим областима, државна контрола над Интернетом - неки су од разлога за настанак дигиталног јаза у свету. Оно што остаје јесу последице: озбиљне препреке у образовању, запошљавању и приступу услугама неопходним за одржавање квалитетнијег и једноставнијег живота.

Органи државне управе труде се да дигитализују и осавремене свој приступ раду. Управо због тога у оквиру провере општих функционалних компетенција, један од тестова посвећен је провери дигиталне писмености.

Мобилни телефони, геџети, лаптопови, рачунари. Да, свима нам је понекад доста тих паметних уређаја и желимо да побегнемо од њих. Међутим, реалност је таква да су нам преко потребни. Компјутерске технологије омогућавају нам да се повезујемо једни с другима и стварамо нове шансе какве раније нисмо могли.

Остаје на нама да одаберемо који ћемо део предности дигиталних технологија искористити и које ћемо своје вештине унапредити. Управо с тим циљем, Служба за управљање кадровима петком припрема за све заинтересоване за дигиталну писменост нове снимке у којима можете пронаћи корисна објашњења о изради задатака у Мајкрософт Ворду и Екселу.

Текст је настао по угледу на рад Мари Чејко - Суперповезани из 2019. године.