Прича из претходног текста говорила је о две групе млађих људи који су добили један од својих првих радних задатака. Тада смо анализирали функционисање групе која није свој први пословни задатак успела да обави у предвиђеном року. У овом тексту осврнућемо се на другу групу, групу која је била успешнија. По речима руководиоца, ова група, иако тек формирана, демонстрирала је вештине доброг тимског функционисања. У успешнијој групи била је присутна конструктивна иницијатива чланова тима, као и узајамна сарадња.

Чак је и члан тима који није поседовао довољно стручних знања проналазио начине да подржи колеге, фокусирајући се на заједнички циљ, јасно комуницирајући оно што зна и види, али и препознајући и комуницирајући лична ограничења, уз препуштање другима одређених сегмената посла, када је то потребно.

Колега који има извесних тешкоћа у социјалном функционисању није допустио да га то омете у намери да уложи додатан напор у комуникацију са осталима како би свим оним што зна и може допринео резултату тима. Спремно је преузимао одговорност и самостално обављао одређене делове посла како би посао био обављен правовремено. И он је сврху тима ставио на прво место, испред личних ограничења и тешкоћа.

Остали чланови тима су такође све време пред собом демонстрирали јасну усмереност ка циљу. Осим тога, они су својом стручношћу и знањима, али и одговарајућим стилом комуникације, добрим вештинама слушања и спремношћу да преузму одговорност и за израду појединих сегмената задатка, али и за своје грешке, допринели да тимско функционисање тече глатко и ефикасно.

И из првог и из другог примера видимо колико је битно вршити добру селекцију запослених и колико је важно обратити пажњу, не само на стручна знања и вештине, већ и на стилове понашања (понашајне компетенције).

Оно што се такође истиче као битно, осим добрих комуникационих вештина и спремности да се преузме одговорност, јесте и усмереност ка тимским циљевима. Без јасне мотивисаности чланова тима, јасног осећаја сврхе у пословима које обављају не можемо очекивати ни добре резултате. Мотивисаност чланова тима треба да буде нешто што негујемо и подстичемо. Исто тако, осећај сврхе јесте делом субјективни осећај запосленог, али и нешто што треба да буде свакодневно комуницирано при вођењу тима.

Оно што морамо знати је да одабир савршеног запосленог није све. И у једном и у другом тиму имали смо несавршене запослене. Па ипак, један од тимова је изузетно добро функционисао. Зашто? Одговор можемо потражити у уклопљености у тим и у заједничким вредностима свих чланова и њиховој усмерености ка циљу који сви препознају као вредан и значајан. Дакле, није се радило о сплету индивидуалних циљева, као што је то био случај са мање успешним тимом, већ о јединственом циљу за све.

На крају, лидерске вештине јесу нешто што се учи и нешто чиме се постепено, уз посвећеност и вежбу, овладава. Исто тако, наша стручна знања, вештине сарадње и емоционално сазревање и емоционална регулација саставни су део нашег целоживотног развоја. Оно што нас на том путу подржава је чињеница да нам се уложени труд увек исплати и неизоставно сваки пут враћа. Зато, кад год се пружи прилика – увек бирајте да растете!