У савременом пословном свету, лидерство је препознато као кључни фактор успеха организација. Иако су се традиционални модели лидерства често темељили на ауторитарним стиловима вођења, данас се у великој мери признају различити приступи, укључујући и женско лидерство. У овом контексту, концепт двоструке петље игра кључну улогу у разумевању тога како жене препознају и реагују на изазове лидерства. Овај приступ је од посебног значаја, јер показује како жене балансирају своје личне вредности и професионалне захтеве, често суочене са специфичним изазовима у радној средини. 

Шта је двострука петља? 

Двострука петља може се дефинисати као ситуација у којој жене лидерке морају да балансирају између два сета родних очекивања — друштвених улога, као што су обзирност и брижност, и захтева лидерских позиција, као што су асертивност и одлучност. Ова двострука очекивања стварају конфликт, јер жене које превише показују одлучност и ауторитет могу бити негативно оцењене, док оне које нису довољно асертивне могу бити сматране неспособнима, што их ставља у сложену ситуацију у којој морају да се прилагођавају различитим нормама. Овај процес не само да захтева високу емоционалну и социјалну интелигенцију већ и способност да се жена лидерка прилагоди и да мења дубоке социјалне норме које формирају њено понашање, као и понашање људи око ње. 

Двострука петља у женском лидерству: Позитивни аспекти 

Жене лидерке често развијају способност да се фокусирају на двосмерну комуникацију, узимајући у обзир и потребе организације и тимова које воде. Овај стил лидерства, који се темељи на емпатичном вођењу, често има позитиван утицај на организације. Иако је традиционално лидерство препознато као приступ који се темељи на одлучности, жене се све више истичу способношћу да усмере свој тим ка заједничким циљевима кроз узајамно поверење и сарадњу. Жене лидерке такође често доносе инклузивније одлуке које подстичу разноврсност и тимску кохезивност, што доприноси повећању продуктивности и иновативности у организацијама. 

Двострука петља у овом контексту омогућава женама да усвоје флексибилнији, адаптивнији приступ вођењу, који им омогућава да се повежу са различитим типовима запослених и ефикасно управљају различитим врстама изазова. На пример, жене лидерке које препознају када треба да буду строге, а када треба да покажу емпатију према својим тимовима могу повећати ниво поверења и лојалности, што доводи до већег ангажмана и бољих резултата. 

Трансформационо лидерство и женске карактеристике 

У новијим организацијама, посебно онима које теже већој иновативности и агилности, трансформационо лидерство постало је нарочито пожељно. Овај стил лидерства подразумева мотивисање и инспирисање запослених да достигну више циљеве и задатке, а не само да се фокусирају на основне радне обавезе. Трансформациони лидери подстичу креативност и помажу својим тимовима да развију нови приступ решавању проблема. Женско лидерство се савршено уклапа у овај трансформациони модел. Жене, са својим наглашеним способностима за емпатију, емоционалну интелигенцију и сарадњу, често препознају важност развоја запослених и њиховог ангажмана на вишем нивоу. Способност жена да балансирају између емоционалне подршке и постављања јасних циљева чини их изузетним трансформационим лидерима. Уз то, жене су често боље у интеграцији различитих перспектива и стварању инклузивног окружења, што је кључно за иновативне организације које желе да се прилагоде тржишту које се брзо мења. 

Изазови и препреке за жене лидерке 

Без обзира на предности, жене лидерке се суочавају и са многим изазовима. Препреке могу бити организационе, друштвене и културне природе. Жене које превише излазе ‘из оквира’ традиционалног лидерства, постављајући себе као ‘прве’ или ‘превише’ емотивне, често се суочавају са критиком и препрекама које отежавају њихов напредак. С друге стране, жене које покушавају да превише ‘маскирају’ своје родне особитости како би се прилагодиле очекивањима везаним за лидерство, могу се осећати несрећно и исцрпљено, што доводи до смањеног ангажмана и сагоревања на послу. 

Култура организација често фаворизује мушке норме у лидерству, чиме жене бивају стављене у позицију да се стално доказују и балансирају између два супротстављена сета очекивања. То их може ставити у позицију да преиспитују и редефинишу своје лидерске стилове кроз двоструку петљу, усмеравајући их ка проналажењу равнотеже између очекивања и својих личних вредности. 

Двострука петља у контексту женског лидерства пружа дубок увид у то како жене балансирају између родних очекивања и професионалних захтева. Жене лидерке, суочене с јединственим изазовима, имају могућност да развијају стил вођења који укључује висок ниво емоционалне интелигенције, сарадње и флексибилности. Иако су суочене с бројним препрекама, жене које успешно користе двоструку петљу постају иновативне и способне да створе инклузивније, продуктивније организације. Управо овај баланс и способност да се адаптирају у променљивим околностима чини женско лидерство кључним за будући развој организација. У данашњим организацијама, које траже трансформационо лидерство и иновативне приступе, жене лидерке имају потенцијал да унесу кључну промену и унапреде организацијске стратегије и радну динамику. 

Извор: Игли, Е. Х., & Карли, Л. Л. (2013), Кроз лавиринт: Истина о томе како жене постају лидерке (Т. Поповић, Превод). Центар за медије и комуникације, Факултет за медије и комуникације. (Оригинално издање објављено 2007. године)