Када кажемо “интелигенција”, људима је углавном прва асоцијација колико је неко паметан, стручан, колико добро „барата“ бројевима или „уме са речима“. Али да ли знате да поред  количника интелигенције, односно, IQ-а, постоји и количник емоционалне интелигенције, односно, EQ?

Разлог што се последњe деценијe све више говори о значају емоционалне интелигенције лежи у томе што у радном окружењу, осим испољавања когнитивних капацитета, све више до изражаја долази умеће људи да добро управљају собом и успешно остварују односе са другим људима. Наша култура и друштво подразумевају да је за успех довољан интелект, знање и стручност. Али да ли ће особа, која је идеалан стручњак, има знања и усмерена је на решења, бити добар тимски играч, давати другима простора да се искажу и тежити сарадњи и комуникацији са свим сарадницима подједнако? Одговор је да неће, ако има фокус искључиво на задатак и доказивање, тако да тек уз рад на вештинама емпатије и унапређење комуникације са другима тим може да добије идеалног сарадника. Због тога се и нова процена запослених више посвећује личним капацитетима појединца, као што су иницијативност, емпатија, способност адаптације и тимског рада.

Колико добро ће неко овладати овим вештинама од суштинске је важности за разумевање због чега једна особа у животу напредује, а друга, са истим интелектуалним капацитетима завршава у „слепим улицама“.

Појам емоционалне интелигенције

Један од најзначајнијих научника ове области, Даниел Големан, дао је дефиницију, да је „емоционална интелигенција способност препознавања сопствених осећања и осећања других људи, способност мотивисања себе и доброг управљања емоцијама у себи и у међуљудским односима“.

Mодел емоционалне интелигенције, по овом аутору, обухвата пет компоненти:

СВЕСТ О СЕБИ (САМОСВЕСНОСТ) - да умемо да препознамо и разумемо сопствена осећања у тренутку када се јављају, како утичу на људе око нас, и на нас саме, што ће нам помоћи да их контролишемо, а не да зависимо од њих,

САМОКОНТРОЛА - да умемо да контролишемо и савладамо негативне импулсе и расположења, будемо прилагодљиви у новим ситуацијама и да смо у стању да одржавамо оптимизам и мотивацију чак и при животним падовима,

ЕМПАТИЈА -  разумевање емоционалних стања других људи, помаже нам да покажемо уважавање туђих осећања и боље тумачимо скривене социјалне сигнале,

СОЦИЈАЛНЕ ВЕШТИНЕ - ако смо добри у размевању туђих емоција, одржавање односа са другима је умеће којим се можемо похвалити,

САМОМОТИВАЦИЈА - посвећени смо својим циљевима, зарад самог постигнућа.

Ко су емоционално интелигентне особе?

Без обзира на коју се дефиницију или концепт емоционалне интелигенције одлучимо, јасно је да емоционално интелигентне особе поседују знање о властитим емоцијама, и имају добру контролу импулса, одн. у стању су да управљају негативним расположењима ради бољег размишљања и одлучивања. Такве особе показују високо самопоуздање и самопоштовање, овладале су вештинама емоционалне интелигенције јер лако прихватају изазове и подносе притисак, па самим тим сваку прилику виде као изазов и нову могућност.

Емоционално интелигенти људи највише се истичу развијеном емпатијом, у стању су да разумеју емоције других људи и да учествују у њима, те се лако смештају у “туђу кожу”, што води доброј и ефективној међуљудској комуникацији. Лако ћемо препознати међу својим колегама ове особе, јер су свесни својих вредности, ретко жале за својим поступцима и одлукама, односно нису склони беспотребном анализирању и преиспитивању, већ преусмеравају своје снаге на друге активности. Такво понашање им помаже да се добро носе са стресом, да одржавају мотивацију и оптимизам и код себе и код свих чланова тима.

За разлику од когнитивне интелигенције која је релативно стабилна током живота, емоционална интелигенција није генетски детерминисана, већ се може учити и развијати. Новија истраживања показују да је емоционална интелигенција два пута значајнији фактор за продуктивност и успех на послу, од интелекта. Највише долази до изражаја код сложенијих послова, где је пресудан фактор креативног прилагођавања. Стога није изненађење ако укажемо да је емоционална интелигенција заслужна за 60-70% успеха човека, јер је радно окружење препуно изазова као што су кратки рокови, незадовољни клијенти или непредвиђене препреке, који свакодневно стављају наше капацитете на проверу. Начин на који особа реагује на непријатне ситуације утиче на њен рад и рад људи који је окружују.

Да закључимо, без обзира на то колико сте компетентни за неки посао, уколико нисте у стању да сагледате своје мане, да се повежете са својим окружењем и прилагодите своје понашање ситуацији у којој се налазите, веома тешко ћете остварити пословни напредак. Емоционална интелигенција није супротна, већ само усклађена са когнитивном интелигенцијом, зато и кажемо да је когнитивна интелигенција заслужна за запослење, а емоционална интелигенција за унапређење.

(Наставиће се ...)