На послу проводимо пуно времена, скоро већи део дана смо на свом радном месту. Често чујемо од других, али и од нас самих да смо на послу више него са својом породицом. То је осам сати, једна трећина дана, око 22 дана месечно, стога је веома важно на који начин доживљавамо атмосферу на послу. Каква је атмосфера на послу зависи од многих фактора који чине организациону културу, као што су комуникација, тимски рад, мотивација, задовољство послом итд. Радна атмосфера је у суштини контекст у којем се одвијају сви процеси унутар организације, формалне и неформалне природе. Она зависи од интерне комуникације, перцепције себе у односу на сараднике, степена повезаности са организацијом. Сви учесници у комуникацији имају директан утицај на то каква ће бити радна атмосфера, дакле сви запослени имају ту одговорност да граде атмосферу.

Идеална радна атмосфера не постоји, али без обзира на околности и спољашње и унутрашње факторе, постоје ствари које могу довести до побољшања радне атмосфере. Свакако јасне инструкције, правилна подела посла, прави човек на правом месту, поштовање рокова и процедура, остваривање циљева, али и време у току радног дана које запослени могу да искористе и за размену која није стриктно усмерена на посао, могу да креирају такву атмосферу.

Људи су склони да напуштају добро плаћене позиције јер је радна атмосфера јако лоша, дакле не треба никако потценити значај и утицај исте на мотивацију запосленог. Добра радна атмосфера и искрен колегијални однос на послу су веома важни за здравље сваког појединца. Добром комуникацијом, запослени добијају подршку, због чега се лакше носе са стресом.

У случају напете атмосфере или превелике строгости, страха од руководиоца, грешке, критике, пропуста или реакције надређеног, исто се може одразити на посао и понашање запослених. Угодна радна атмосфера и смисао за хумор омогућавају стварање бољег радног окружења, смањују притисак, а све то утиче на ефикаснији рад и квалитетније доношење одлука.

У успешној организацији, поверење је кључни фактор. Много је фактора који доприносе већем нивоу поверења запослених, али база је свакако људскост. Када руководиоци али и запослени користе хумор, став незамерања и аутентнични су у томе, гради се однос поверења. На крају крајева, многа истраживања показују да су људи много креативнији када су опуштенији, подстакнути хумором и игром. Није тајна да нам смех помаже да се опустимо, ублажимо напетост и привремено заборавимо на стрес. То је пожељно у свакој радној средини, хумор нас ослобађа стреса који може бити препрека до остварења неког циља или пак решавања проблема. Хумор истиче јединственост и повећава мотивацију, али за исти постоји одговарајуће време и место.

Умерена доза хумора поспешује радни учинак на послу, дакле има позитиван ефекат на продуктивност, али и на задржавање запослених. Нека истраживања показују да се са релативно умереним хумором постиже пожељна и лежерна радна атмосфера. Хумор утиче на ширење позитивне енергије, подстиче повезаност између људи и шире, доприноси већем задовољству запослених. Међутим, хумор се не односи само на „зезанцију“ међу запосленима, већ и на могућност разговора са надређенима без осећаја нелагоде и дистанце. То генерално утиче на бољу комуникацију, како унутар колектива тако и вани, са екстерним окружењем.

Али будимо опрезни, постоје и негативне стране коришћења хумора. У пословном свету, хумор нам служи да разбијемо рутину посла, никако за упућивање шале на туђи рачун или да се кроз шалу неко омаловажава и вређа. Такође, нису сви расположени за шалу, у случајевима да се људи не познају довољно, хумор може да се доживи као прелажење граница или се шала може схватити озбиљно, што резултира увредом или љутњом.

Зато је важно познавати колектив, бити свестан његових добрих и лоших страна, снага односно слабости. Одговорност руководиоца је у томе да утиче на радну атмосферу, да се она подстиче и усмерава, а запослени мотивишу онда када је ситуација из неког разлога компликована.

Наравно, хумор на радном месту треба да постоји, користити га на одговарајући начин и искључиво у позитивне сврхе. Тренуци смеха, шале, које поделимо са колегама имају моћ да промене ток радног дана. Једноставно, желимо колеге и сараднике са којима можемо опуштено да радимо и да се смејемо. Ако сваког дана искористимо прилику да неког насмејемо, то ће утицати позитивно на друге и на нас саме.