Сваки језик је носилац одређене културе, па чак и када би постојао универзални језик за читав свет, сигурно да би неспоразуми и даље постојали. Да ли бисте се осећали увређено када би вас један Азијац упоредио са слоном? Вероватно да, јер се слон у нашој култури означава као симбол тежине и неспретности, док је у Азији слон симбол постојаности, дуговечности, снаге, напретка и мудрости. Занимљиво је како култура утиче на језик. Елементи културе су важан и неизоставан део начина на који речи стичу своја значења. Помоћу њих се осликава народно знање о неком појму. На основу тога, настају стереотипи који су дубоко утемељени у култури. То можемо приметити и кроз анализу језика – у пословицама и секундарним значењима одређених зоонима (метафорична значења назива за животиње које се односе на човека). 

У различитим језицима значење одређених појмова разликује се у односу на наш језик. На пример, крава у Индији и на Непалу има култни статус свете животиње, симбол је напретка и благостања, док је у нашој средини најчешће перципирана као носилац особина глупости, тромости и дебљине. Како би нагласили женску лепоту, стари Грци би жену упоредили са кравом, док у српској култири овај термин често носи негативне конотације када се односи на особе женског пола. Тако је жаба у српском језику ружна, одбојна особа, док у немачком представља плашљиву особу. Именица ћурка у пољском језику означава бесну, љутиту особу, док у српској култури представља глупу жену. Занимљиво је и да медуза у немачком језику означава дебелу жену, док код нас готово да нема никакво секундарно значење. Биво означава онога ко много учи или ради, али са пожељном конотацијом. На основу ових примера можемо приметити да различита значења појединих животињских појмова у различитим језицима илуструју како културолошки контекст обликује вредновање одређених особина, често рефлектујући друштвене норме и ставове. 

Лисица у овчјој кожи 

Зооними представљају драгоцено културолошко наслеђе, носећи са собом симболику богате традиције. Тумачење ових симбола уско је повезано сa перцепцијом физичких и менталних карактеристика међу људима. Српска традиција  намеће стереотипну концептуализацију жене кроз њену билошку улогу мајке, али и супруге. Од њих се очекује веће ангажовање у кућним пословима, као и да су посвећеније нези свог изгледа. Стога, у свету животиња траже се одговарајући еквиваленти са таквим карактеристикама. Традиција налаже да жена треба да буде виђена као симбол лепоте и грациозности, док се снага и моћ обично приписују мушкарцима. 

Друштво чешће цени снажне мушкарце и привлачне жене од оних који не испуњавају ове стандарде. Управо због тога, атрактивне жене се често упоређују с мањим животињама попут мачака, као и са елегантним птицама попут лабудова и пауна. Тако, кошутом се зове лепа, кротка и блага девојка, док је ждребица здрава, једра млада жена или девојка. Оно што је занимљиво јесте да се изражава дубоко незадовољство према женама које нису у складу с класичним стандардима лепоте, било да су крупније или ситније грађе.  И то много веће него према мушкарцима. Оне се пореде са глистама, акрепима, слоницама и сл. 

У српској културној традицији посебно се истичу и високо вреднују особине храбрости, одважности, борбености и истрајности, као и мудрости, домишљатости и оштроумности, које се често повезују са животињама попут вука, тигра и лава. Ови симболи често изазивају поштовање због своје дивље и доминантне природе, те се чешће доводе у везу са мушкарцима него женама. Овакве асоцијације додатно наглашавају улогу родних стереотипа у друштву, где се одређене особине сматрају прикладнијим за један пол у односу на други. 

Још једна занимљивост је у томе што Речник САНУ бележи да лав може означавати и храброг, неустрашивог човека, наглашавајући одређене особине карактера, док лавица у секундарном значењу означава особу која има успеха у мушком друштву и на тај начин истиче социјалне компоненте међуљудских односа. 

Постоји још много примера зоонима у којима можемо видети укорењене родне стереотипе у изразито негативном ставу према женама које се сматрају злобним, лошим, поквареним, али и лењим. Аспида је зла, опака жена, вучица немилосрдна, окрутна жена, док змија може означавати старију, злу жену. Овакав вид изражавања проистиче из традиционалног мишљења да жена треба бити домаћица, одржава домаћинство и брине се о породици. 

Жене се често пореде са домаћим птицама које се наменски узгајају у домаћинстивма (гуска, кокошка, ћурка), асоцирајући на категорију жена које се перципирају као мање интелигентне.  

У жене је дуга коса, а кратка памет 

Српске пословице су изразито негативно креативне, па тако жене нису само глупе, већ су брбљиве, лукаве и зле. Оне, не само да истичу негативне особине жена, већ их представљају као својину мушкарца, њихова лепота је и мана и врлина у исто време. Женине врлине су реткост, и то једино у случају када су у улози мајке и домаћице – „Ђе није жене, ту није ни куће“. Занимљиво је да се концепт мајке и данас у српској култури изразито позитивно вреднује. 

Из датих примера можемо приметити да је укорењена перцепција жене као мајке и домаћице пресликана на сам језик. Иако се улога жене у друштвеном животу разликовала и разликује у другим културама, сигурно је да је жена у свим културама у некој мери слично перципирана. Таква језичка немилосрдност према женама показује слику културе тога времена, чији су елементи потенцијално присутни и данас. 

Искористите стечено знање и будите пажљивији у избору речи, јер употреба зоонима у контексту жена често носи непримерене и негативне конотације које могу учврстити стереотипе и непоштовање.