Термин „гејмификација“ потиче од енглеске речи ,,game’’ (игра) и подразумева коришћење механизама и начина размишљања у контексту игре у свакодневним ситуацијама, али и у пословању. У питању је тотално нови концепт, чији садржај мора бити забаван и мора поседовати атрибуте игре, као што су транспарентност, дизајн, бодовање, такмичење, али и ''зависност'' играча од истог.

Како је то игра применљива у пословном контексту?

У области људских ресурса, на пример, помаже процесима регрутације и селекције, као и евалуације и награђивања запослених, док се у маркетингу обично користи како би се повећала лојалност и ангажовање корисника. Увођење гејмификације у систем пословања има за циљ да се сви учесници покрену и мотивишу у правцу решавања различитих проблема.

Постоје основни системи у оквиру игре који се морају унапред поставити како би процес гејмификације био успешан. Наиме, неопходно је поставити одређене изазове чијим решавањем запослени добија одређене награде, што му нуди могућност напредовања у одређеном степену. Стога су главни системи у процесу гејмификације изазови, награде и напредовање. Процес решевања изазова поистовећује се прелажењем нивоа, што значајно доприноси осећају играња игре унутар радног контекста. Поред постављања ових главних система, за успешну гејмификацију неопходно је испоштовати и одређене предуслове:

• Игра мора имати јасна правила

• Игра мора бити правична

• Игра мора имати такмичарски дух

• Игра мора доносити конкретне користи

• Игра мора имати елемент напредовања

• Игра мора бити одржива

• Игра мора бити занимљива

• Игра мора бити транспарентна

Гејмификација у регрутацији и селекцији

Основни циљ регрутације и селекције јесте пронаћи таленте за одређени посао, односно пронаћи праве људе са свим неопходним компетенцијама за рад на датој позицији. Да би се постигао овај циљ неопходно је направити добру процену кандидата не би ли се дошло до што поузданијих и тачнијих информација о датим компетенцијама. Када се процена кандидата модификује у садржај игре добију се додатни бенефити, али уз непромењене психометријске карактеристике тестова. Ова врста селекције је за кандидате нешто потпуно другачије, а опет атрактивно и иновативно јер пружа додатни елемент такмичења, што га сигурно још више мотивише и ангажује да се покаже најбоље што може.  Поред евидентно бољих резултата селекције уз помоћ гејмификације, нужно је споменути и смањен ниво анксиозности за кандидате у приступању тестовној ситуацији, као и могућност јачања бренда и бољег позиционирања на тржишту рада, где се сви послодавци међусобно такмиче за проналазак и придобијање што бољих кандидата. Добар пример имплементације овог система у пословање јесте софтвер ,,Scoutible’’ који кандидате убацује у игру и на основу њиховог понашања у оквиру исте доноси се мишљење о њиховој одлучности, склоности ка прихватању ризика, емпатији, отворености, односно о њиховим карактеристикама личности.

Гејмификација у евалуацији и награђивању

Основни циљ гејмификације награђивања је мотивисати запослене у правцу остваривања што бољих резултата у раду кроз систем награђивања, а уз помоћ различитих функција игара. Захваљујући овом процесу омогућено је претварање рутинских и монотоних послова у једну забавну игру у оквиру које је могуће остваривање вредних награда. Када се погледа овај процес у пракси може се уочити коришћење једносмерних и умрежених игрица. Кроз једносмерне игрице запослени обавља одређену активност независно од других и тако остварује резултате који му омогућавају добијање награде, док кроз умрежене игрице запослени обавља одређене активности које се процењују и упоређују са резултатима осталих колега и у складу са тим се добија награда.

На основу досадашњих истраживања гејмификације доказано је да видео игре омогућавају већу укљученост запослених, стимулишу више подручја мозга, побољшавају самопоуздање, повећавају ниво наученог, гарантују директно тренирање у сигурном окружењу, пружају ефикасније и дуготрајније учење, и све то кроз одређени степен забављања. У оквиру овог система, добар пример јесте компанија Microsoft која је увођењем једноставне видео игре која подсећа на традиционалну игру ,,вешала'' успела да повећа продуктивност за чак 4 пута. 

Примери добре праксе

Гејмификација се показала корисном унутар више великих и светски признатих компанија које дуже време примењују коришћење њених механизама унутар свог пословања. Све компаније потврђују скоро идентичне бенефите овакве организације радних процеса, а они се односе на повећану ангажованост и продуктивност, повећану мотивацију, подстицање креативности, унапређивање комуникацијских процеса, увођење иновативне динамике, развијање специфичних вештина, као и развијање бренда послодавца. Примери које карактеришу добре праксе гејмификације су компаније попут Deloitte, Marriot International Inc., Pwc Hungary, Starbucks, The US Army, Nike и многе друге. Конкретно The US Army, односно The US Air Force су креирали игрицу (Тhe Airman Challenge Game) како би на креативан начин успели да науче своје запослене регрутере о свим неопходним карактеристикама позиција у оквиру њихове организације. Marriot International Inc, америчка мултинационална компанија из области хотелијерства, направила је игрицу како би регрутовали што боље кандидате за своју компанију. Наиме њихова игрица омогућава кандидатима да воде и одржавају сопствени виртуелни хотел и то кроз дизајнирање ресторана, куповину различитих производа, тренирање запослених, служење гостију и многе друге могућности. Бодови се добијају на основу тога колико добро је играч пружио услуге корисницима хотела, као и кроз сваког задовољног клијента, али се могу и изгубити за лоше пружену услугу и незадовољне клијенте.