Од када постоји, интернет је био место изобиља корисних садржаја, али у исто време и простор за расправе на разне теме. Те расправе често могу бити неосноване и, заправо, место где ће незадовољни људи искаљивати своје фрустрације. Есеј једног од пионира интернета указује на то да постоји начин да се неслагање са другима изрази без изазивања беса – лекција која се може успешно применити и ван интернета.

Пол Грем је енглески рачунарски програмер, успешан предузетник и писац. Он нам је важан јер је у свом есеју ,,Како се не сложити” из 2008. године пружио хијерархију неслагања илити стратегију за ,,победу” у свакој расправи. Занимљиво је да људи у неслагању обично имају много више да кажу него када изражавају своје слагање. Иако ћемо сви помислити да је то одлика само нашег менталитета, то ипак није тачно.

Да бисмо се успешније не слагали, што ће довести до бољих разговора и срећнијих резултата, Грем је изнео седам нивоа хијерархије неслагања:

0. Позивање на имена – С разлогом је нулти ниво неслагања, јер се ради о упућивању увреде на саговорников рачун, као на пример – ,,Аутор датог мишљења је необразовани господин”. Сложићете се да овим поступком нећете ништа добити осим стварања непотребне тензије.

1. Ad hominem – На следећем нивоу се налази жеља за дискредитовањем саговорника – ,,Питање је да ли је аутор у праву или не”.

2. Реаговање на тон –  Нешто напреднији облик неслагања. Дебата прелази са личних напада на садржај теме, али смо и са овим нивоом далеко од ,,победе” због велике дозе субјективности у одређивању самог тона – ,,Увиђа се неозбиљност и неукост у датом ставу”.

3. Противречност – Ради се о вишем облику аргументације где је фокус само на теми, али ни на овом нивоу неће бити већих ефеката, јер нудите супротан случај, али врло мало доказа: ,,Не могу да верујем да се тако олако занемарује Теоријa релативитета. Теоријa релативитета је призната научна теорија”. 

4. Контрааргумент – Датим нивоом почињемо пут ка конструктивнијим расправама. Контрааргумент је противречност уз доказе и аргументацију. Проблем код овог нивоа јесте тај што се неретко саговорници удаље од дате теме. Ипак, сложићете се да је ситуација где сте и ви и ваш саговорник ,,у праву” потпуно задовољавајућа.

5. Одбацивање – Најубедљивији облик неслагања. Можда и најлепши осећај у расправи јесте када саговорникове речи користимо против њега самог – ,,Господин је у свом излагању изнео следеће податке...“ Ипак, није у реду да се усредсредимо на неке мање важне сегемнте излагања, као што су граматичке или материјалне грешке, јер тиме сами себе унижавамо.

6. Оповргавање централне тачке – Најмоћнији облик несагласности, тврди Пол и подразумева оповргавање централне тачке излагања. Овај ниво неслагања је најприкладнији и најчаснији, јер се ослањамо на оно што је за неслагање најважније – срж идеје: ,,Господин је у свом излагању изнео став о...“

Када смо дошли до врха лествице и када смо се присетили својих ,,најславнијих” расправа, приметићете да се, како се пењемо уз ову имагинарну пирамиду аргумената, у расправама веома мало користимо највишим нивоима. Разлог је и више него јасан – свако од нас жели брзу ,,победу”, па се неретко ослањамо на најниже нивое. Ипак, ови алати за процену могу допринети томе да међу људе на интернету, али и ван њега, повратимо мирољубивост. Сви можемо улазити у дебате без лоших намера, ради долажења до ,,истине”, ако се до ње уопште и може доћи.

Зато нас послушајте, ослоните се на пирамиду неслагања и видећете да (онлајн) свет може постати боље место за све!

Извор:

https://bigthink.com/personal-growth/how-to-disagree-well-7-of-the-best-and-worst-ways-to-argue/?fbclid=IwAR2JqPOSJU9j8Ai75BYNh8T7QJ3ZcDIa8nUapAMLFppwKbjMUJE3uANN-PE