Господине Лазовићу, хвала Вам што сте се одазвали позиву за интервју. Ви сте директор Републичке агенције за мирно решавање радних спорова, реците нам нешто о томе и Агенцији на чијем сте челу?

Тако је, на положај директора ове Агенције ме је поставила Влада, као државног службеника на положају, а након спроведеног конкурса од стране комисије Високог службеничког савета уз стручну подршку Службе за управљање кадровима. Позитивно сам био изненађен унапређењем целе процедуре, од пријава, преко провера компетенција до разговора са психологом који ми је посебно оставио јак позитиван утисак. Пошто ми ово није први конкурс за положај, могу на основу искуства да кажем да је цела процедура јако унапређена. Такође, од велике користи су ми били и материјали са вашег сајта приликом припреме, примери тестова и примери за проверу општих функционалних компетенција.

Иначе, Републичка агенција за мирно решавање радних спорова је посебна организације у систему државне управе Републике Србије која је надлежна за решавање колективних и индивидуалних радних спорова. Основана је Законом о мирном решавању радних спорова пре неких 17 година, у циљу хармонизације радно-правних односа, растерећења судова, афирмације социјалног дијалога и смањења броја штрајкова.

Ви сте радили и у Служби за управљање кадровима. Колико дуго и на којим пословима?

Имао сам ту прилику и част да будем међу прво троје запослених у СУК-у. Тада сам радио на пословима за планирање и праћење управљања људским ресурсима, затим на организацији и реализацији обука и анализи и стандардизацији описа радних места. У СУК-у сам провео нешто мало мање од две године, одмах по оснивању Службе. Тада нисмо знали како и у ком правцу ће се развити цела ствар са централизованом службом која се бави управљањем људским ресурсима. Ипак, веома сам поносан на то у шта се цела прича развила, првенствено трудом свих вас који сте запослени и радите у СУК-у иако то није ни мало лак и захвалан посао.

Како тече поступак мирног решавања радних спорова?

Поступак мирног решавања радног спора покреће се врло једноставно, подношењем предлога Агенцији. Овај предлог подноси се на прописаном обрасцу који се може пронаћи на нашој интернет презентацији на адреси www.ramrrs.gov.rs или добити лично у нашим просторијама.

Kада се Предлог поднесе, Агенција у најкраћем року исти доставља другој страни и позива је да се у року од пет радних дана изјасни да ли прихвата мирно решавање спора. Уколико је друга страна сагласна да се спор реши мирним путем, имамо поступак мирног решавања радног спора. Стране у спору имају могућност избора миритеља или арбитра, али оне најчешће то препуштају Агенцији. 

Индивидуални радни спорови се решавају методом арбитраже, а то је поступак у коме арбитар мериторно решава о предмету спора. Он на крају поступка доноси решење које је правноснажно и извршно. Изузетак су спорови поводом злостављања на раду, који се окончавају споразумом страна у спору, а у супротном стране се упућују на судски поступак.

Kада је реч о колективним радним споровима, они се решавају методом мирења, где миритељ као трећа независна страна настоји да помири стране и дође до обострано прихватљивог решења спора. Овај поступак се најчешће окончава заједничком препоруком или споразумом. Ако стране потпишу споразум, он има снагу извршне исправе или постаје основа за измену колективног уговора. Изузетак су делатности од општег интереса, где се поступак покреће по службеној дужности.

Ко су миритељи и арбири?

Миритељи и арбитри су независни стручњаци, који нису у радном односу у Агенцији. То су екстерни експерти који су на листи коју Агенција води и бира их Социјално-економски савет, односно Kомисија коју чине представници Министарства рада, односно представници Владе, затим представници синдиката који су репрезентативни у Србији и представници Уније послодаваца. То су најчешће професори радног права, адвокати, стручњаци из различитих области, бивше судије. Они раде отприлике исто као и судије, независни су у свом раду, руководе се етичким начелима,  постоји и етички кодекс поступања миритеља и арбитара и раде у једном поступку где утврђују чињенице и кроз чињенице, примену права долазе до одлуке која може да буде арбитражна, а може да буде у виду споразума о решењу неког колективног спора. Нагласио бих да је и један од наших истакнутих миритеља, преко 10 година,  директор Службе за управљање кадровима проф. др Данило Рончевић.

Републичка агенција за мирно решавање радних спорова је прилично присутна у медијима и на друштвеним мрежама у последње време. Реците нам нешто о  тим промоцијама?

Поступци који се воде пред Агенцијом су добровољни, потребно је да се стране сагласе о решењу спора и пристану да га реше мирним путем. Дакле, да би имали поступак ми морамо да изградимо поверење страна у споровима. Да би то постигли нама је неопходна сарадња са свим социјалним партнерима од синдиката преко послодаваца до представника државе, од локалне самоуправе до Владе. Управо зато нама је потребна промоција, али такође ми нисмо репресиван државни орган и потребно је континуирано обавештавање јавности о нашем раду у услугама које нудимо грађанима, односно пре свега запосленима и послодавцима. Када вам као грађанину треба неки документ, углавном знате бар коме ћете да се обратите. Ако хоћете да изјавите неку жалбу или приговор, ако и нисте упознате са процедурама знате бар ко је надлежан за ваш проблем или питање. Међутим, када сте у спору са послодавцем прва асоцијација је суд. Ипак, иако постоје одличне алтернативе које ће уштедети и време и новац и запосленима и послодавцима. Ми се трудимо да се понудимо и поставимо као тај алтернативни пут.

Агенција континуирано ради на промоцији института мирног решавања радних спорова и предузима разне активности, од сарадње са синдикатима и послодавцима, невладиним сектором, до промотивних спотова, објава на друштвеним мрежама, организације радионица.  Све ове активности имају за циљ повећање видљивости овог правног института и упознавање што већег броја запослених са нашим надлежностима. Те активности дају резултате и то нам потврђује и статистика, јер имамо стални раст поступака пред Агенцијом, покренуто је од нашег оснивања 2004. године преко 20.000 поступака. Ипак, наш капацитет је и много већи, тако да би могао да нам се јавља и већи број грађана и могли би да им пружимо заштиту из наше надлежности. У сваком случају радимо и радићемо још више на томе да сви наши грађани буду упознати са овим начином решавања радних спорова.

Kоји су најчешћи разлози јављања Агенцији, односно који су најчешћи предмети спорова?

Најчешћи индивидуални спорови су они који се односе на различите исплате, од трошкова за долазак и одлазак са рада, регреса за коришћење годишњег одмора и накнаде за исхрану у току рада до исплате плата или зарада. Такође, често нам се обраћају и за спорове поводом  злостављања на раду.  Kада говоримо о злостављању на раду, за које је општеприхваћен термин „мобинг“, Агенција је права адреса за решавање ове појаве у радном окружењу. Богато искуство наших арбитара, десетогодишња пракса и делотворни механизам су најбоља гаранција.  За све који желе да сазнају више о процесуирању мобинга установили смо бесплатну СОС мобинг телефонску линију на броју 0800/300-601.   

Од колективних радних спорова, најчешћи су они који се односе на закључивање и примену колективног уговора, али све чешће и спорови поводом утврђивања репрезентативности синдиката код послодавца. Такође, ми се промтно укључујемо и у све штрајкове како би се смањиле штетне последице штрајка за запослене и за послодавца, а и друштво у целини.

Kоје су предности решавања радних спорова преко Агенције?

Предности решавања радних спорова преко Агенције су бројне за све стране у спору, за послодавце, за раднике али и када говоримо о јавном сектору и за државу. Пре свега, током решавања радног спора мирним путем све време постоји дијалог међу странама у спору и односи се не ремете додатно за разлику од судског спора. Kада тужите послодавца, то по правилу доводи до поремећаја односа у предузећу и престанак комуникације. Мирно решавање радних спорова преко Агенције доводи стране за сто и одмах креће са комуникацијом како би се спор решио. То унапређује социјални дијалог како између појединца и послодавца, тако и између синдиката и послодаваца.

Такође, посебна предност је и то што запослени у брзом, једноставном и бесплатном поступку долазе до правноснажне и извршне исправе, а послодавци имају могућност да своје обавезе према запосленима изврше у складу са договореним динамикама исплате, без суда. Дакле, штедите време, новац и емоције.

Предност за послодавце је и уштеда на судским трошковима, јер арбитраже су потпуно бесплатне, а свака арбитражна одлука је заснована и на судској пракси и тумачењу права, тако да нема одступања од судских одлука. Тако нпр. судски трошкови по запосленом често премаше вредност спора. Тај простор за уштеду за јавни сектор је препознала и Влада Републике Србије, која је кроз два закључка препоручила корисницима јавних средстава да радне спорове решавају пред Агенцијом.

Агенција има најзначајнију и посебну улогу када је реч о превенцији и решавању штрајкова за чије решавање смо права адреса, а у том погледу имамо и значајно искуство.

Да ли бисте хтели да поручите још нешто нашим читаоцима?

Kолеге у државној управи треба да што више користе алтернативне методе за решавање свих спорова, па и радних спорова. Свима је у интересу да смање трошкове поступка и да раде у позитивном радном окружењу за задовољним колегама. У том смислу наша земља има развијен правни институт мирног решавања радних спорова који је потпуно бесплатно доступан свима, како у реалном тако и у јавном сектору.

Хвала на разговору и корисним саветима. Пуно успеха у даљем раду.