У средишту сваке заједнице постоје стереотипи – идеје или ставови које већина људи дели о некој појави или појму. Када се нешто сматра општепознатим и значајним за ту заједницу, то називамо прецедентним феноменом. Упознати неку културу значи упознати прецедентни феномен те културе. Језик, као феномен културе, игра кључну улогу у овом процесу – он настаје и развија се унутар одређеног културног оквира, док истовремено преноси, обликује и ствара културу. Између језика и културе постоји стална интеракција, јер се култура у великој мери изражава, уобличава и ствара управо кроз језик. У наставку текста ћемо истражити неке од прецедентих феномена и покушати да што боље дочарамо нашу културу. 

Мајстор Квариш и мечка Божана су примери неких од прецедентних имена преко којих ћемо покушати приказати нашу културу. Мајстор Квариш је особа која се истиче савршеним кварењем свега што узме у руке, чак и кварењем ствари које ви, и поред највеће жеље, не успевате да покварите. Антиталенат за поправку, можемо у жаргону рећи мајстор с две леве руке. Мечка Божана је првобитно била велика атракција на сеоским вашарима, чије се име усталило. Њен задатак је био да забавља народ тако што ће играти. Углавном су је доводили Роми, а развила је секундарно значење особе која је крупна, натпросечних габарита.  

Један од познатијих прецедентних исказа је Извол'те у салону, из серије Срећни људи, који изговара Радмила Савићевић у улози Риске. Овај пример је културолошки битан зато што га често, иако није граматички исправан, користимо када нам неко улази у дом, собу и сл. уместо самог израза изволите. Кажи драгичка често користимо када некоме желимо да саопштимо јако лепе вести. Постоји легенда да овај израз потиче од госпође Драгић из Београда, која је била позната по томе што је увек знала најновије вести о животима познатих Београђана. Њена вештина у препричавању трачева на духовит и шармантан начин донела јој је велику популарност, а приче су се увек шириле уз смех и добро расположење. Наводно је основан и клуб трачева, а за улазак у клуб била је потребна шифра: Кажи, Драгићка. Међутим, постоје две верзије о томе како је Драгићка прешло у драгичка. Према првој верзији, један странац је стално изговарао ч уместо ћ, људима је то било симпатично, па се на крају усталио исказ: Кажи драгичка. Према другој верзији ћ је прешло у ч због промене акцента у речи. 

Поред прецедентних имена и исказа, јако су нам битни и прецедентни текстови. Сигурно се сећате када сте као мали певали Мир, мир, нико није крив, ава, ава, ава, судија је крава. Купус и печење, слатко помирење – уз узајамно руковање малим прстима ова изрека постаје снажна мантра која мири посвађане и брише све увреде. Најчешће га користе деца и може имати разне варијанте, где би се уместо судије стављало неко друго име.   

Зооними или називи за животиње су важни за културу једног народа јер у метафоричком значењу могу да означе неку људску особину. Тако је коњ, како објашњава Речник Матице српске, домаћа животиња која служи за вучу и јахање и представља општи назив за копитаре. Такође, ова лексема је развила и своје секундарно значење које се тиче људских особина, као што су незграпан, глуп, ограничен човек, одатле и спасти с коња на магарца у значењу спасти с бољег на горе. Такође, представља и мерну једнициу снаге, па често можемо чути да неко пореди човечју снагу с коњском: Јак као коњ. У старијим изрекама коњ је представљен као племенита животиња, па бити на коњу значи наћи се у доброј прилици; и ми коња за трку имамо значи похвалити се, имати шта показати; за добрим се коњем прашина диже – онај који вреди, о њему се и чује. Змија је још један занимљив зооним. Основно значење је добро познато – гмизавац без ногу, али њено фигуративно значење је снажно укорењено у негативној конотацији. Када некога назовемо змијом, обично мислимо на злонамерну, опаку особу. Често можемо наићи на облик змијурина када желимо још експресивније исказати да је неко зла особа, особа која нема добре намере.  Занимљиво је да змија у неким контекстима означава и јад, несрећу или зло, што говори о дубљој повезаности ове животиње са колективним страховима и симболиком. 

Сви ови примери су део наше културе које у одређеним контекстима можемо применити, тако да припаднику наше културе не морамо додатно појашњавати значење. Самим тим, то је оно по чему се наша култура разликује од већине других. Који вам још прецедентни феномени падају на памет?