Лош резултат на понашајним компетенцијама - неуспех или могућност промене
Селекција Животни баланс Понашајне компетенције Каријера

Лош резултат на понашајним компетенцијама - неуспех или могућност промене

пре 11 месеци

Аутор текста: Марија Мрдовић, дипл. психолог

Зашто мисао “нисам прошао код психолога” изазива код неких кандидата нарочит стрес, узнемиреност, несигурност? Због чега је већа стрепња не испунити мерила на провери понашајних компетенција, него, на пример, на провери посебних функционалних компетенција? Одговоре на ова и многа друга питања наћи ћете у тексту испод.


Као и претходне две фазе изборног поступка (опште и посебне функционалне компетенције) и фаза понашајних компетенција је елиминационог карактера, што значи да може да се догоди да кандидати не испуне критеријуме и буду искључени из даљег тока изборног поступка. Због чега је већа стрепња не испунити мерила на провери понашајних компетенција, него, на пример, на провери посебних функционалних компетенција? Разлог за то нам се чини једноставним – понашајне компетенције процењују психолози, а сазнање да је психолог проценио да не испуњавамо мерила изазива читав спектар негативних емоција, размишљања и реакција. Али да ли је разлог заиста овако једноставан?

Зашто мисао “нисам прошао код психолога” изазива код неких кандидата нарочит стрес, узнемиреност, несигурност? Зато што психолог у нашем друштву представља својеврсни ауторитет, неког ко нас процењује, оцењује, анализира, “чита”, неког ко открива наше јаке и оне мање јаке стране и доноси одређене закључке о нашој личности. Откривајући слојеве наше личности, можда неке делове које покушавамо и од нас самих да сакријемо, психолог се боље упознаје са нашим особинама, вредностима, мотивима, осећањима, начинима размишљања и реаговања, ставовима, а тиме нас чини рањивијим (вулнерабилнијим) и осетљивијим (сензитивнијим).

Током прве две фазе изборног поступка проверавају се наша знања и вештине. Информација да нисмо довољно добро научили материју или да се нисмо довољно брзо снашли да дамо одговор на питање нам говори да је могуће да ту област следећи пут боље научимо, увежбамо и усвојимо. Разлог због чега нас недостатак знања у одређеном тренутку не узнемирава превише јесте управо чињеница да то можемо релативно брзо и једноставно да савладамо уз помоћ одређених обука или чистог вежбања.

Током треће фазе изборног поступка – провере понашајних компетенција, проверавају се различите когнитивне способности, мотиви, вредности, ставови, особине личности кандидата. Информација да се не уклапамо добро у колектив, да бирамо неадекватне начине решавања конфликтних ситуација, да имамо потешкоће у разумевању међуљудских релација, да не реагујемо добро на промене, да не тражимо информације у релевантним изворима, да не подносимо добро стресне ситуације, све то нам говори нешто друго од онога да нисмо научили материју и да нисмо демонстрирали тражено знање из неке области. Говори нам да је наша личност таква и да не можемо брзином учења техничких ствари научити како да мењамо своје ставове, особине, начин реаговања и испољавања емоција. Лакше нам је да прихватимо да треба да научимо форматирање ћелија или убацивање слика у Word документ него да је потребно да „радимо на себи“. Понашајне компетенције је много теже мењати од функционалних и за овакве промене потребно је много више времена, труда, улагања, истрајности и воље. Личност је вишеслојна, комплексна и управо због тога је неким особама прва препрека да препознају шта се то не одвија онако како би желели и из ког разлога. Први корак у процесу личног развоја јесте мапирати оне особине које би волели да промене код себе, на чему би волели да раде у будућности како би остварили свој пун потенцијал.

Оно што је важно нагласити јесте контекст у коме се дешава психолошка процена кандидата. Психолога занима “сада и овде.” Он процењује акутно (тренутно) стање кандидата, оно како се он у тренутку дешавања тестирања и интервјуа понаша, говори и осећа. Шта то значи за кандидата? Можда сте у скорије време доживели неку врсту губитка, разочарања, стреса, велике животне промене. Можда се нисте наспавали, немате концентрације, нервозни сте, уплашени, љути. И то је у реду. Међутим, оно што може да се догоди у таквој ситуацији јесте да можда нећете постићи исти резултат као што бисте постигли да су околности другачије, избалансиране/уравнотежене. Поред “сада и овде”, психолог процењује и понашања која су стабилна кроз време. Он трага за особинама које су карактеристичне за вас, за оним реакцијама које се понављају у различитим ситуацијама. Обратите пажњу на повратне информације које добијате из околине. Анализирајте одговоре. Да ли сте изненађени резултатима? Размислите које особине се најчешће понављају. Те особине приказују ваш део личности који остаје исти у другачијим околностима, окружењу и у односу са другачијим људима.

Ако процена психолога буде негативна, код неких људи се може јавити мисао да са њима нешто није у реду, да нису адекватни, нису компетентни, нешто им фали, можда су чудни. Пре оваквих мисли, било би добро да кандидати стекну квалитативну повратну информацију (квалитативни увид) у своје резултате како би боље разумели акције које могу да предузму.

Немојте гуглати, немојте коментарисати са колегама, надређенима, не упоређујте се, немојте бити строги према себи, немојте се питати да ли вам нешто фали. Замолите психолога за повратну информацију. Размислите зашто је дошло до лошег резултата. Овај резултат посматрајте као изазов и прилику да боље упознате себе и усвојите механизме који ће вам помоћи да се боље носите са тешкоћама. Посматрајте као мотивацију да оснажите део себе који је током тестирања из било ког разлога био “слабији.” Не заборавите да будете стрпљиви и љубазни према себи док пролазите кроз овај процес и потражите подршку од вољених особа или стручњака за ментално здравље ако је потребно.

Сви ми имамо слабе и јаке стране, слабости нас не чине горим, нити нас снаге чине бољим од других. Кључ је да спознамо и разумемо и једну и другу страну и размислимо на који начин слабости могу радити за нас.

Полазна тачка је да сте ви експерт за себе, нико вас не познаје боље од вас самих. Ви пишете причу о себи, психолог је ту да вам ту причу прочита и укаже на смернице у ком правцу бисте могли даље да је развијате/обликујете. Ова прича не треба да буде прича о ономе што желимо да будемо, већ оно што заиста и реално јесмо. Уколико сте потпуно искрени према себи и према психологу који врши процену, олакшавате сам процес тестирања и интервјуа и психолог стиче реалну слику о вашем постигнућу/резултатима. Такође, важно је да знате да психолошки тестови поседују скале валидности, такозване “скале лагања”, што значи да ће психолог уочити уколико сте покушали себе да представите у бољем или лошијем светлу. Због тога вас охрабрујемо да се што боље упознате, преиспитате шта волите, шта не волите, шта вам је важно а шта није, шта вас испуњава а шта вам смета.

Истраживања показују да око 70% људи жели да промени код себе бар једну црту личности. Ако, на пример, видите себе као неорганизовану особу која је често узнемирена у друштву других људи, постоје разлози за оптимизам и поглед из друге перспективе. Размислите, можда сте традиционална, опуштена особа којој није увек важно да јој све ствари стоје на одређеним местима, која је понекад узнемирена.  Особине личности нису ни добре ни лоше саме по себи, тачније, све оне могу радити у вашу корист, зависно од многих других фактора. На пример, високо екстравертни људи могу бити бољи лидери, али интроверти могу бити бољи слушаоци који пажљивије обрађују информације. Веома пријатни и топли људи могу бити бољи у решавању конфликата и медијацији, али мање пријатни и директни људи могу бити ефикаснији у преговорима и пословима везаним за продају.

Важно је да разумете да понашајне компетенције нећете моћи да промените, унапредите, ојачате преко ноћи. Али будите стрпљиви и упорни, узмите времена колико вам је потребно, будите нежни према себи. Овај пут представља процес, траје неко време и захтева ангажованост и посвећеност. Иако вам све ово може деловати претешко и напорно, вероватно ћете уживати у овом путу више него што очекујете и бићете задовољнији оним што сте постигли. Кандидати на крају често буду захвални психолозима на процени јер захваљујући томе имају прилику да стекну веће увиде у сопствене капацитете и добију смернице на чему конкретно могу да раде у будућности. На крају, промена личности ће утицати на побољшање животних аспеката, попут каријере, партнерских односа, физичког и менталног здравља.

Отворена врата СУК-а

Пријави се на мејлинг листу.


Слањем Ваше мејл адресе сагласни сте да се иста користи само ради обавештавања о детаљима одржавања овог догађаја.

Једнакост

Служба за управљање кадровима чува Ваше право на различитост и једнаке могућности запошљавања у органима државне управе.

Сазнај више!

Прикључи се и ти

Буди у току!

Служба за управљање кадровима отворила је многе информативне канале за комуникацију са заинтересованом јавношћу.

више од

180000

решених квизова у нашем Кутку знања.

више од

1000

оглашених конкурса у последњих годину дана за потребе државних органа широм земље.

више од

4000

тестираних кандидата у последњих годину дана за потребе конкурса широм земље.

Хвала што посећујете

Кутак за кандидате

Служба за управљање кадровима