Данас је 10. октобар, дан када се обележава Светски дан менталног здравља. Брига о менталном здрављу и благостању је саставни део Агенде одрживог развоја усвојене од стране Генералне скупштине Уједињених нација 2015. године, а један од циљева је да се до 2030. године за трећину смањи превремени морталитет од хроничних незаразних болести кроз примену мера превенција и најсавременију терапију, као и промоцију менталног здравља и благостања. Према дефиницији Светске здравствене организације, ментално здравље се дефинише као стање добробити у којем појединац остварује своје потенцијале, може се носити са животним стресовима, може радити продуктивно и плодно на начин да доприноси заједници у којој живи. Добробит је свеобухватан појам који покрива опште здравље и добробит, али такође интегрише емоционалне, социјалне, менталне, па чак и духовне димензије.

Вероватно се питате зашто је овај концепт важан за пословно окружење? Зато што у стању благостања и хармоније особа може да искаже све своје могућности и капацитете, да испољи своју креативност и иновативност, да слободно и аутентично пружи допринос расту и развоју организације, остваривању стратешких циљева и изградњи добре репутације на тржишту рада. По неким проценама, организације годишње губе милијарде долара због пада продуктивности услед све чешћих дијагноза депресије и анксиозности својих запослених. Велике светске компаније запошљавају психологе и ангажују психотерапеуте како би се више пажње посветило очувању добробити и радне мотивације запослених. Све је више инфoрмација о доступним услугама и едукацијама у подручју очувања менталног здравља, а постоје бројна сведочења запослених колико им је психоедукација, као и учешће на различитим радионицама, семинарима и групама за подршку било значајно и корисно. Имајући у виду изазове са којима су се људи суочавали током последњих неколико година, велики фокус је стављен на унапређење добробити и менталног благостања запослених. Статистика говори да је пре пандемије Корона вируса током 2019. године свака осма особа у свету живела са неком менталном потешкоћом. Узевши у обзир стрес и притисак који је пандемија и њено предуго трајање донело, статистика се знатно променила па постоји податак да је пораст анксиозних и депресивних поремећаја порастао за 25% само током пове године пандемије. Неизвесност, болест, лоша финансијска ситуација посебно у земљама са ниским и средњим приходима су оставили велики траг на многе и створена је глобална криза за ментално здравље.

Нисте још увек сигурни у важност ове теме за контекст посла и организације у којој радите? Размислите о следећем: када особа осећа да је њен рад цењен, лично и друштвено користан, да је поштована од стране колега и надређених, онда се питање менталног здравља и благостања ни не поставља. Али, ако нешто од наведеног недостаје, настају незадовољство и стрес. Дуготрајна изложеност таквим околностима значајно нарушава целокупно психофизичко стање особе.

Примери добре праксе

Иницијативе за добробит свих запослених се могу реализовати кроз различите ефективне формате који могу укључивати индивидуални или групни коучинг, тренинге, образовне радионице и онлајн програме. Посвећеност развоју навика и компетенција благостања је кључни корак за свакога ко је одлучан да максимално искористи своје капацитете и потенцијал на одржив начин. Када лидери намерно воде рачуна о сопственом здрављу, позитивни резултати утичу на све што раде и на све око себе. Било да сте власник компаније, лидер, директор, извршилац или приправник, можете у своју радну културу унети психолошке алате за подстицање активног слушања, асертивне комуникације, очувања мотивације, разумевања, подршке и спречавања појаве „синдрома изгарања“.

Велике светске компаније имају развијен концепт „Извршно благостање“ који се односи на програме или активности које имају за циљ да промовишу одрживе високе перформансе и подстакну лидере да воде здрав начин живота. Овај холистички приступ личном и професионалном развоју оснажује појединце да напредују у свим областима свог живота и испуне свој највећи пословни, друштвени и лични потенцијал.

Бенефити бриге о менталном благостању и добробити запослених?

Када су запослени ментално и емоционално здрави, они су способнији да се носе са стресом, управљају својим емоцијама и одржавају позитиван став, што може довести до већег задовољства послом, продуктивности и резултата. Са друге стране, нижи нивои благостања су често повезани са повећаним изостанцима и одсуствовањем са посла. Запослени који немају доживљај благостања и хармоније ће можда морати да узму слободно време како би се побринули за себе што веома утиче на то колико дуго могу бити на послу. Дакле, када организација да приоритет менталном здрављу, запослени могу да потраже помоћ и добију предах који им је потребан, што може смањити одсуство са посла и оптерећење других запослених. Такође, постоји и обрнута ситуација када запослени долазе на посао, али нису продуктивни због проблема са менталним здрављем. Због тога може довести до смањења продуктивности и квалитета рада, што може утицати на укупне перформансе организације. Уколико организација бригу о менталном благостању и добробити постави као приоритет, смањује се стигма око проблема менталног здравља што може подстаћи запослене да говоре о својим проблемима. То може резултирати мањим ангажованијом и продуктивнијом радном снагом. Брига о менталном здрављу на послу такође може смањити трошкове здравствене заштите. Запосленима који примају подршку за ментално здравље је мање вероватно да ће им требати скупи медицински третман, хоспитализација или хитна нега. То може довести до нижих трошкова здравствене заштите и за запослене и за послодавце. Поред тога, организација која на овај начин брине о својим запосленима може задржати запослене и смањити флуктуацију, јер када се запослени осећају подржано и прихваћено, неће имати потребу да траже боље место за себе. Замислите шта се дешава на тржишту када једна организација даје приоритет менталном благостању запослених? Ово је јако велики бенефит за потенцијалне кандидате свих старосних структура, јер добијају поруку да постоји равнотежа између посла и приватног живота и да неко од руководиоца сагледава ширу слику и има визију.

Осим наведеног, потенцијални резултати фокусирања на добробит укључују побољшања у кључним областима:

• Управљање стресом
• Продуктивност
• Енергија
• Фокус и концентрација
• Ангажовање
• Креативност
• Еластичност
• Комуникација
• Самопоуздање
• Мотивација
• Јасноћа

Дан менталног здравља ове године пружа прилику појединцима и заједници да се удруже под слоганом „Ментално здравље је универзално људско право“ а са циљем да се прошири знање, појача свест и подстакну активности које промовишу и заштите ментално здравље и добробит сваког човека.  Ово је кључно за наше целокупно здравље и благостање. Будите свесни да сваког дана одлазите на посао како бисте вредно и марљиво радили и остваривали неке постављене циљеве и очекивања. Све оно што носите у себи и свом унутрашњем, најличнијем простору, боји начин на који комуницирате са другима, како успостављате односе са својим колегама и надређенима, начин на који се са њима повезујете, како их слушате и колико квалитетно можете да допринесете свеопштем успеху и просперитету свог тима и организације. То исто важи и за колегу који седи до вас. Зато је важно да обратимо пажњу једни на друге, да се чујемо, подржимо међусобно и пронађемо начин како да нам свима буде боље.

Надахнути овим идејама и размишљањима, пре неколико дана, у СУК-у смо покренули нову услугу Нова услуга СУК-а: брига о менталном благостању државних службеника (suk.gov.rs). Заиста верујемо да је ново доба дошло - доба нових технологија, нових постигнућа и новог начина на који организујемо свој живот и своје искуство. Хајде да покушамо да на другачији начин посматрамо наше различитости у погледу поимања света и изазова са којима се свакодневно суочавамо кроз дељење личних садржаја и размену искустава у вези онога што нам је претешко, што нас брине, растужује или са чим не успевамо сами да изађемо на крај. Важно је потражити помоћ и подршку када већ постоји неко вољан да саслуша. Чекамо вас!