Са правописом се упознајемо од најранијег школовања, почев од тога да се имена и презимена пишу великим почетним словом. Школовањем, правопис постаје све комплекснији и захтева константно подсећање на правила која смо претходно научили. Када завршимо са образовањем, временом почињемо да заборављамо оно што смо научили, а оно нам је преко потребно.

Зашто је правопис толико битан? Правопис говори о нама – нашој писмености, образовању, нашој култури изражавања. У пословној кореспонденцији веома је битно да ли се придржавамо правописних правила, јер грешке у правопису могу да нас представе у негативном светлу.

Како би се уверили у познавање основа нашег правописа на блогу СУК-а налазе се тестови у којима се може проверити знање из пословне комуникације. Тестовима се испитују различите области попут: писања скраћеница, спојеног и одвојеног писања речи, великог слова, запете, гласовних промена, али и невербалне комуникације.

Очекује се од кандидата да се снађу у великом броју питања из различитих области. При изради теста дешава се то да им концентрација опада, да не могу да се фокусирају на питања и да не виде разлику у датим примерима. Зато се треба добро спремити за тест – подсетити се правописа, односно прочитати делове Правписа српскога језика Матице српске, али и провежбати питања из Пословне комуникације које се налазе на блогу СУК-а. На тај начин се кандидати упознају са типовима задатака које добијају, али и провере своје тренутно познавање нашег правописа и виде где греше и шта би све требало исправити.

Пажњу ћемо обратити на она питања која кандидати често погреше, а која нису толико тешка, већ су само потребне смернице како их решавати.

Једна од таквих грешака представља писање скраћеница, што је многим кандидатима велики проблем. Која је скраћеница од речи господин, а која од речи госпођа? Да ли се пише тачка на крају скраћенице или не? Да ли се скраћеница пише великим или малим словом? То су питања која окупирају кандидате приликом израде теста. Ствари су веома једноставне: циљ писања скраћеница јесте уштеда простора и времена у писању. Уколико скратимо реч господин на господ. ми заправо нисмо уштедели ни простор ни време. Зато се реч господин скраћује само на њено почетно слово, а то је г. Скраћенице које се скраћују само на почетно слово речи су, између осталог: т. (тачка), в. (види и век/вијек), б. б. (без броја), т. г. (текуће године), в. д. (вршилац дужности) и др.

Скраћеница искоришћена на крају претходне реченице у овом тексту – и др. и друге скраћенице попут: итд. (и тако даље), тј. (то јест), нпр. (на пример) обавезно имају тачку на крају и представљају скраћивање речи на почетну групу сугласника.

Уколико је скраћеница сажета, односно састоји се од првог и последњег/последњих слова, пише се без тачке, попут гђа (госпођа), гђица (госпођица) др (доктор) и мр (магистар). Дакле, доктор Петровић не може бити др. Петровић, већ искључиво др Петровић, јер скраћеница др. има друго значење.

Иако скраћеница има прегршт, наведене скраћенице су најважније и најчешће се јављају у писању.

Још једна од области нашег Правописа је Спојено и одвојено писање речи, а то је комплексна тема са много правописних правила. Оно што се често испитује на тестовима из пословне комуникације јесте писање одричних заменица које почињу са ни- и и- попут нико, ништа, ико, икакав. Како писати ове заменице: спојено или одвојено? А шта ако се између њих дода предлог? Када се ове заменице употребе с предлозима, оне се раздвајају, а предлози се умећу међу њихове делове. Па тако ћемо рећи Ни од кога нисам добила савет и Нису се слагали ни у чему, док би облици од никога и у ничему били неправилни.

Још једно правописно правило које се тиче састављеног и растављеног писања речи јесте писање речце ли: да ли ћемо рећи Јели дошао или Је ли дошао? Када је речца ли повезана с глаголом пише се одвојено од њега: јеси ли, можеш ли, слажеш ли се. Међутим, речца ли се пише спојено са везницима: али, или, неголи, кадли, камоли.

Још једна недоумица настаје код писања футура глагола: Доћићу на састанак или Доћи ћу на састанак­? Код глагола који се завршавају на -ћи попут доћи, стићи, моћи, помоћни глагол се пише одвојено од главног глагола: доћи ћу, стићи ћу, моћи ћу. Док се код других глагола, оних на -ти пише спојено: питаћу, знаћу, чућу.

Пословна комуникација би требало да буде у складу са нормом и важећим Правописом српскога језика. Насупрот томе, можемо прочитати текстове у којима се јављају разни податци и задатци, где сумљамо у запослене, где су надређени све строжији и беснији, а ми им се пак обраћамо с’ поштовањем.

Пре него што завршимо мејл и обратимо се некоме с’ поштовањем, требало би проверити у Правопису да ли се ипак обраћамо с поштовањем. Уколико занемаримо постојање овог приручника, показујемо одређен вид немарности, што опет утиче на слику о нама. Константно подсећање правописних правила је неизбежно, али не само за потребе полагања тестова из Пословне комуникације, већ за наше усавршавање из ове области током живота.