Драга Сузана, хвала Вам на издвојеном времену за разговор. Током новембра, Служба за управљање кадровима организовала је у циљу јачања капацитета кадровских јединица органа државне управе низ радионица из области комуникација, на којима сте Ви презентовали јавни наступ. Пошто се јавни наступ углавном популарно везује за појављивање у медијима, можете ли нам рећи шта све представља јавни наступ и зашто је он важан запосленима у кадровским службама?

Лепо сте приметили да се јавни наступ везује углавном за појављивање у медијима, тзв. „сликање“, те је у томе и разлог због чега људи избегавају да се тиме суштински баве – „не треба мени, ја се не сликам“. Јавни наступ је много шире од тога. То је свако наше појављивање пред другим људима – где ће нас слушати, само гледати или пратити шта радимо. То је и разговор за запосленима или кандидатима на конкурсу. Како „кадровска“ процењује њих, тако они, богами, процењују и вас, и на основу тог утиска већ граде неко мишљење и о самој институцији. У људској природи је навика да на основу онога што виде или чују о нама, то буде основ на којем ће градити и цео утисак. Зато је важно упознати све елементе које чине један јавни наступ, искористити све оно што видимо да може да нам помогне да будемо бољи, како би и први утисак о нама био квалитетнији. Имате само једну прилику за то, зато је треба искористити на најбољи начин.

Када кажете да не постоји друга прилика за први утисак – шта под тиме подразумевате?

Колико пута сте били у прилици да кажете – „ја сам имао сасвим другачије мишљење о њој/њему“, „јао, како фина особа, а сви смо мислили да је уображена и умишљена, такав утисак остави“ или обратно? Сад сте ту, сада је прилика. Нека људи виде оно најбоље у вама, нека вас запамте по нечему што сте рекли, по начину на који сте их са осмехом гледали, нека виде да сте добронамерни и вољни да учествујете, да чују да нисте савршени, али да виде да је искреност врлина, а не мана. Сваки следећи пут када вас виде, људи ће кренути баш од тог првог утиска који су стекли, па на основу њега одлучивати да ли ће вам дати „другу шансу“. Да не бисте били у таквој ситуацији, нека први утисак буде такав да сваки следећи оправда поверење које сте стекли – тако сте мирни.

Који су то универзални савети које свако може да примени и побољша свој јавни наступ?

Рад на себи не мора истовремено да значи да је то поправљање мана или исправљање грешака. Рад на себи је неопходан како бисте из себе извукли све оно најбоље што можете да дате пре свега сами себи, па тек онда и другима. Тај рад подразумева да себи (коначно) признате да сте у нечему добри, да нешто баш ви знате боље од других и да је због тога вас неко позвао да негде о нечему говорите, или да будете надлежни за неки сектор или неку област.

Сами себе најбоље познајемо и знамо шта је то оно мало што нам недостаје да бисмо били собом задовољнији или у нечему бољи. Најбољи јавни наступ је онај у којем сте само оно што јесте. Не глумити неког другог. Ако гестикулирате приватно – немојте то спутавати у јавном наступу. Ако се нико никада не смеје вашим шалама – ни не покушавајте на такав начин да започнете своје обраћање публици како бисте деловали опуштеније. Не облачите гардеробу коју и иначе приватно не волите. Не идите код фризера да бисте мењали фризуру јер желите да имате бољу на наступу који вас чека. Не излажите тако себе додатном стресу умањујући баш све оно што су делови вас у којима се осећате сигурно и добро.

Трема, односно страх од јавног наступа једна је од најчешћих емоција коју већина људи везује за јавни наступ. Постоје ли неки механизми како се успешно изборити са страхом и да ли сте Ви пред неким наступом имали трему?

Ја радим 26 година у медијима и сваки пут је исто – имам трему. Трема је добар елемент јавног наступа, она значи само једно – да вам је стало. Забрините се оног момента када је уопште немате. Када вам постане свеједно, онда је то крај. До тада, припрема пред сваки јавни наступ је једино што може да вам помогне да се страх држи под контролом. Припремите се добро и за тему о којој говорите, и за место са којег се обраћате и за публику којој се обраћате. Неколико гутљаја воде, неколико дубоких уздаха и лаганих издаха – могу да буду прва помоћ.

Топло вам препоручујем пакет наших онлине тренинга које смо припремили на ЕУ пројекту „Комуницирање и видљивост реформе јавне управе“, а који је доступан на платформи НАЈУ. Тамо имате много савета у вези са савладавањем страха, али и са самом припремом. Сигурна сам да може бити од помоћи.

Током своје каријере радили сте и као новинарка на различитим врстама медија и као медијски експерт.  Да ли Вам се некада десило да не савладате трему и не будете задовољни својим наступом?

Трему имам само док не проговорим, тада престаје. Али и поред тога, ја сам особа која никада за себе није рекла да је задовољна својим наступом, јер знам да може увек боље. То ме вероватно и држи у томе да и после толико година посао који радим – било експертски, било новинарски – радим најбоље што у датим околностима могу. Тако натерам себе да сваког следећег пута нешто буде боље. То су мале победе које ја добијам у борбама са самом собом. Никада се не такмичим са другима, не видим у томе ни мотивацију, а ни сврху.

Да ли бисте издвојили неки наступ где сте били посебно задовољни својим перформансом?

Не :D Али, ево, да пробам, ако морам. Никада нећу заборавити када сам говорила на скупу којим је отваран Прајд у Београду. Једва сам преживела од треме, али је осмех људи који су ме слушали и аплауз који сам добила вредео сваког момента.