Застаните, затворите мејл и попијте кафу на миру јер у тексту који следи причаћемо о ПАУЗИ :)

У радном окружењу често можемо чути различите коментаре у вези паузе: “Ти често идеш на паузу”, “Треба ми пауза”, “Мораш да направиш паузу.” Или је користимо премало или превише, или не знамо кад и како да је најбоље искористимо. У овом тексту покушаћемо да укажемо на значај који пауза има у раду, на њен утицај на нашу мотивацију, концентрацију, продуктивност. Објаснићемо зашто није важно само направити паузу, већ је важно и обратити пажњу на то када ћемо је направити, у ком периоду, под којим условима и колико дуго ће трајати.

Сетите се како сте као тинејџери, студенти, па и касније као одрасли људи на послу учили и радили. Колико пута сте дочекали зору над књигом или радећи на некој важној презентацији, учили вече пред испит, трудили се да наставите даље и поред умора, колико пута сте одбили кафу с пријатељем под изговором да морате да учите или радите и не можете да прекидате? Ако сте тада били нервозни, љути, под стресом, управо тада је требало да паузирате.

Пауза је важна колико и сам рад, ако не и важнија, и иако подразумевамо да ћемо паузирати, врло често се дешава да заправо заборавимо да једемо јер нас посао понесе, не стигнемо да устанемо са столице и протегнемо ноге, говоримо себи: “Сад ћу, само да завршим још ову ставку извештаја” или одговарамо на мејлове док нам је кутија са ручком на тастатури.

Пауза нам се чини као нешто што се подразумева, нешто око чега нам нису потребна додатна објашњења и упутства. Међутим, изгледа да је ипак потребно да мало застанемо и преиспитамо на који начин то чинимо. Јер пауза може деловати скоро као дисање: сви то радимо, али заправо постоје начини да се ради исправно. Како бисмо онда могли да профитирамо од пауза? Не постоји једно исправно решење, али можемо испробати неки од следећих начина:

1. Правите краће и чешће паузе: Кратке паузе од задатка могу да нам помогну да останемо фокусирани и посвећени циљу. Чешће и краће паузе ефикасније су од повремених. Анализа продуктивности запослених у једној компанији у Америци показала је да су људи са високим радним учинком радили 52 минута а онда правили паузу од 17 минута. Наравно, нећемо укључити штоперицу да бисмо знали колико тачно треба да радимо а колико да одморимо, али кратке паузе су свакако ефикасне и могу донети добре резултате.

2. Изађите из канцеларије и прошетајте: Седење можемо сврстати под један од најчешћих узрока болести данашњице. Како бисмо покушали да избегнемо ову опасност по наше здравље и активирамо се, шетња од 5 минута на сваких сат времена у току радног времена може да буде јако корисна и значајна. Шетња подиже ниво енергије, побољшава се фокус и поправља расположење. Редовне кратке паузе подстичу мотивацију, концентрацију и креативност. Дакле, устаните са столице и прошетајте до колеге у канцеларији на другом крају ходника како бисте мало проћаскали и разменили неке идеје, идите до бифеа и донесите кафу колеги и себи. Урадићете нешто добро и за себе и за другог J

3. У друштву је лепше: Некад нам прија да направимо паузу у тишини, да сами прошетамо и на миру попијемо јутарњу кафу. Међутим, већи бенефит може имати време проведено с другим људима. Паузе за доручак, ручак, кафу умањују напетост и могу утицати на смањење грешака у раду. Такође, паузе које проведемо са колегама разговарајући о нечему другом осим о послу, успешније смањују стрес од пауза у којима одговарамо на мејлове и оних које користимо за ручак.

4. Бег у природу: Паузе у природи су најделотворније и на тај начин можемо најефикасније напунити батерије. Боравак у природи, међу дрвећем, цвећем, поред воде моћно делује на нас: на тај начин се умирујемо, инспиришемо, мотивишемо. Људи који праве паузе напољу имају више енергије од оних који то чине у затвореном простору. Интересантан податак јесте да чак и само гледање кроз прозор на природу има бољи утицај од гледања у монитор. Чак је и пауза у затвореном међу биљкама боља опција од паузе у затвореном без зеленила.

5. Искључите се: Мултитаскинг је одавно постао део наше свакодневице. Да ли у моменту док ово читате покушавате у исто време да ручате, одговорите на мејлове и питате колегу нешто везано за извештај? Честа грешка коју правимо јесте да се трудимо да комбинујемо паузу са неком другом активношћу, па тако на пример разговарамо са колегом о неком проблему на послу, проверавамо пошту, састављамо списак обавеза за наредну недељу. Паузе које се користе само за то – за опуштање, медитацију, маштање, истезање, ублажавају стрес много учинковитије него паузе током којих се ради више активности истовремено.

Размислите шта је то што вас највише опушта и инспирише и обезбедите себи време у току дана у коме ћете се посветити само томе. Важно је да пронађете ону врсту паузе која ће вас на најбољи начин релаксирати, помоћу које ћете напунити батерије и прикупити енергију.

И зато, као што у току дана чешће пијемо воду да не бисмо дехидрирали, подсетимо себе да у календар осим састанака, обавеза, презентација и извештаја упишемо и активности које нас одмарају током радног дана. Испланирајте време и направите простор за слушање музике, кратког подкаста, истезање, медитацију, кратку шетњу, шољицу кафе и ћаскање са колегама – ваше тело и ум ће вам захвалити.

*Извор је књига “Када?”, аутор Данијел Х. Пинк