Да бисмо умањили притисак који осећамо због перфекционистичких захтева, корисно је размислити одакле ти захтеви долазе и зашто нам је важно да достигнемо високе стандарде. Сагледајте сврху и смисао тих циљева, али и како они утичу на различите аспекте вашег живота и људе око вас. Овај увид вам може помоћи да прилагодите очекивања и начин рада тако да буду више у складу са реалистичним потребама, како вашим личним тако и вашег окружења. 

Три усмерења перфекционизма 

Према себи усмерени перфекционизам карактерише унутрашња потреба за беспрекорношћу и високим личним стандардима, на пример уверење: Морам бити савршен у свему што радим. Овај облик перфексионизма неретко укључује оштру самокритику када ти стандарди нису испуњени. 

Друштвено прописани перфекционизам карактерише перцепција да други намећу висока очекивања, на пример уверење: Моја породица/мој шеф очекује да будем савршен. Овај облик перфекционизма често укључује веровање да ће други бити критични ако се та очекивања не испуне. 

Према другима усмерени перфекционизам карактерише наметање високих стандарда другима, на пример уверење: Ако некога замолим да нешто уради, очекујем да то буде урађено беспрекорно. Овај облик перфекционизма може стварати потешкоће у међуљудским односима због оштрих процена других особа. 

Наведени облици нису међусобно искључиви, једна особа може истовремено показивати различита перфекционистички усмерења. 

Како се носити са перфекционизмом? 

Постоје стратегије које нам могу помоћи да се носимо са негативним аспектима перфекционизма: 

Постављање реалних циљева – Склањање фокуса са нереално високих стандарда и захтева на конкретизовање циљева који су реално оствариви. На пример, крупне циљеве можемо поделити на скуп мањих, те се фокусирати на остварење једног по једног мањег циља и тако смањити степен стреса и сумње у успех. Ово нам може помоћи да избегнемо фрустрацију и осећај неуспеха. 

Прихватање грешака – Грешке су саставни део учења и развоја. Корисно је да их видимо као прилику за раст, а не као доказ сопствене несавршености. 

Развијање вештина управљања стресом - Пронађите свој начин за конструктивно управљање стресом (физичка активност, читање, слушање музике, провођење времена са породицом и пријатељима, хоби…) и одржавање здравог баланса између посла и приватног живота. 

Социјала подршка – Разговор са колегама, пријатељима може бити од велике помоћи. Повезивање са другима игра важну улогу у управљању перфекционизмом и формирању самоприхватајуће слике о себи и реалних очекивања од себе и других. 

Самосаосећање – Самосаосећање је кључни елемент у борби против негативних ефеката перфекционизма. Када грешимо или се суочавамо са изазовима, корисно је да будемо подржавајући према себи, као што бисмо били према пријатељу. Уместо да критикујемо себе, можемо прихватити своје недостатке и грешке са разумевањем и подршком. Самосаосећање помаже да смањимо степен стреса и забринутости, омогућавајући нам да брже обновимо енергију и наставимо даље са већом унутрашњом снагом. 

Перфекционистичке тежње могу бити снажан мотиватор за постизање високих циљева али је важно препознати када постају препрека. Развијањем свести о сопственом перфекционизму и применом стратегија за његово управљање, укључујући и самосаосећање, можемо постићи баланс између тежње ка савршенству и очувања позитивног самовредновања, адекватне социјалне адаптације и повезаности са другима.  

Извор: Ocampo, A. C. G., Wang, L., Kiazad, K., Restubog, S. L. D., & Ashkanasy, N. M. (2019). The relentless pursuit of perfectionism: A review of perfectionism in the workplace and an agenda for future research. Journal of Organizational Behavior, 40(1), 1-25. https://doi.org/10.1002/job.2400