На правом сте месту!

Примамљив наслов овог текста можда вас је привукао јер имате искуства у писању жалби или намеравате да га стекнете. Ако су ове претпоставке тачне, онда се сте на правом месту!

Инспирација за наслов преузета је из свакодневних ударних новинских насловница, попут: „Три ствари које никако не треба да урадите на разговору за посао!“, или „Пет најчешћих грешака на првом састанку!“. Осим што овакве новинарске „удице“ имају за циљ да моментално привуку пажњу читаоцу, те да учини да се они мало забаве и скрену мисли са тешких животних тема, треба да нам дају и одговор на то како да се на најбољи начин приступи одређеној изазовној ситуацији. Решења које се нуде могу да нам буду од користи, али треба бити опрезан, јер оне могу читаоца и да доведу у заблуду. Све то зависи од низа објективних фактора, али и личних својстава читалаца.

Како је у свету новинарства уме да буде веома слично и у правној сфери: у комуникацији међу правним субјектима могу се обликовати одређене погрешне представе о основним правним институтима и појмовима. То неизбежно доводи до одређених заблуда, у зависности од чијих интензитета могу да настану разнолике последице, које носе ризик да прилично отежају правну позицију (а неретко и живот) онога ко упадне у заблуду. Успех у њиховом превазилажењу зависиће од индивидуалних чинилаца, али и од познавања прописа, обавештености о процедурама, доступности релевантних информација на јавним платформама и других фактора.  

Један од таквих сегмената правног живота представља изјављивање жалбе у управном поступку.

Зато је циљ овог текста да појасни и приближи сложене процесне радње везане за институт жалбе, као и да се њиме укаже на недоумице, типичне грешке и дилеме при састављању жалбе. Намера је да се пруже одређене смернице ради приближно најбољег сналажења на аутопуту који почиње подношењем жалбе а окончава се доношењем коначне одлуке о жалби.

Шта је жалба?

Теоријa одређује жалбу као редовно правно средство које се изјављује против појединачног правног акта донетог у првом степену ради испитивања његове законитости или правилности.

 Постоје два основна дејства жалбе: деволутивно и суспензивно. Деволутивно дејство означава да о жалби не одлучује орган који је донео решење, већ виша инстанца, (другостепени орган). Суспензивно дејство значи да се извршење појединачног акта (решења) одлаже до обавештења странке о одлуци другостепеног органа. Општи рок за подношење жалбе је 15 дана од дана обавештења о решењу, али он, у зависности од врсте поступка, може бити и краћи. Општи рок за одлучивање по жалби износи 60 дана (најкасније) од дана када је жалба предата, мада овај рок такође може да буде краћи у појединим поступцима. У тачно одређеним случајевима, закон прописује одступања од наведених правила.

Са друге стране, заблуда представља погрешну представу о стварности, када мислимо да нешто постоји а у стварности није тако. Најчешће се ради о правној заблуди (error in iuris), заблуди у погледу примене и тумачења конкретног правног прописа на појединачни случај, или заблуди о правним чињеницама (error in facti) – процесним  радњама у вези са подношењем жалбе.

            Штета за лице које се налази у заблуди може бити индивидуална и колективна. Индивидулана штета је непосредна и њени појавни облици су: одбацивање жалбе, сношење трошкова поступка, одложено одлучивање о жалби и слично.

 Колетивна штета је мало сложенија и настаје када велики број грађана користећи своје право на жалбу, чине и понављају исте грешке и сносе исте или сличне поједначне штетне последице. Ово у широј димензији утиче на остваривање основне функције јавне управе према грађанима а то је ефикасно и стручно одговарање на захтеве грађана, чиме се индиректно нарушава принцип „добре управе“, као израз поверења друштва у извршну власт.

Које се заблудe јављају у контексту жалбе?

            Хајде да побројимо, а потом и појединачно образложимо сваку заблуду:

• Ако се жалба директно подноси другостепеном органу, о њој ће се брже одлучивати.
• Састављање жалбе захтева стручно познавање прописа и праксе.
• Ако је жалба истовремено на више адреса, веће су шансе да буде усвојена.
• У рок за изјављивање жалбе рачунају се само радни дани.
• Жалбу је узалудно писати, ионако ће бити одбијена.

1. Ако се жалба директно подноси другостепеном органу, о њој ће се брже одлучивати.

О овој заблуди законодавац каже:

• Жалба се предаје првостепеном органу који је по правилу прослеђује другостепеном органу у року од 15 дана од пријема жалбе, са одговором на жалбу и списима.
• Жалба може да се непосредно преда другостепеном органу
• Другостепени орган има обавезу да  је одмах проследи првостепеном органу

Ова заблуда се односи на убеђење лица која се жале да ће, ако жалбу предају директно органу који одлучује о жалби (другостепени орган), остварити њен жељени ефекат. Многи мисле да ће се о њиховој жалби брже одлучити, што јесте очекивање. Међутим, у великом броју случајева, таква антиципација не само да се не остварује у пракси, већ се изазива супротни ефекат: о жалби се одлучује касније. Подваријанта овог проблема јесте када лице одлучи да жалбу упути другостепеном органу због страха да првостепени орган неће проследити жалбу, упркос томе што је свестан чињеницe да сe жалбa изjaвљуje управо првостепеном oргaнy.

Питање: Како долази до пролонгирања?  

      Одговор: због голуба писмоноше.

      Један од главних проблема на овом плану јесте што се канали комуникације између органа јавне управе углавном и даље спроводе конвенционалним путем: физичким слањем писмена, те коришћењем услуге поштанског оператера или курира (у зависности од дистанцe измeђу органa државне управe). Жалбa до коначне дестинациje можe да путуje недeљу и више данa. Такав „празан ход“ на процесном терену аутоматски помера рок првостепеног органа за поступањe по жалби, али и одлаже почетак важења рока за одлучивањe другостепног органа.

Јасно је да поремећај у редоследу поступања по жалби може изазвати низ негативних ефеката. Неки од њих укључују: губитак драгоценог времена, прекорачење рокова за поступање по жалби, успоравање поступка и беспотребно трошење радне енергије која би могла бити искоришћена на продуктивнији начин. Јасно је, у једне од неповољних последица оваквих дешавања убраја се и погоршавање статистичких података о ефикасности рада органа државне управе.

Читалац је свакако свестан да треба да обрати нарочиту пажњу садржини упутства о правном средству на дну решења донетог у управном поступку. У случају када је законом изричито прописано да се жалбе подносе другостепеном органу, информација о томе ће бити наведена у упутству о правном средству.

2. Састављање жалбе захтева стручно познавање прописа и праксе

Ова категорија заблуда се односи на погрешну представу да је жалбу у управном поступку компликовано написати и да је за њен успех безусловно потребна асистенција адвоката или адвокатског приправника. Такво мишљење може настати због непознавања процесних правила која важе у овом поступку. Ипак, законом су прописана „помагала“ грађанима да сами напишу жалбу:

• Уз обавезно навођење решења које се побија, назива органа који га је донео, као и броја и датума оспореног решења, те потписа жалиоца, у жалби је потребно изложити због чега је незадовољан решењем
• У жалбеном захтеву треба навести да ли се њиме захтева да се побијано решење измени, поништи у целини или делимично, или да се поништи у целини или делимично уз доношење новог решења којим се друкчије одлучује о управној ствари.
• Кад поднесак није означен као жалба, сматра се да јесте жалба ако из његове садржине произлази јасна намера странке да поднеском побија решење.
• Поред разлога за побијање решења који су наведени у жалби, другостепени орган по службеној дужности пази на разлоге који су законом изричито прописани за поништавање решења (ненадлежност суда, извршење кривичног дела, немогуће извршење, принуда, изнуда итд.)

Јасно је да је законодавац истакао значај подношења уредне жалбе и помагања странкама (грађанима). Као да наглас поручује: „Хоћеш да се жалиш, а не знаш како? Напиши шта знаш, а ја ћу наложити да твоја жалба буде заиста разматрана“. Да би се што целовитије разумела ова логика, треба се подсетити да је право на правни лек зајемчено Уставом Републике Србије и бројним потврђеним билатералним међународним уговорима и конвенцијама, те да представља једно од оних субјективних права које се убрајају у најсавременији корпус људских права и основних слобода. Уз то, начело помоћи странкама једно је од темељних начела управног поступка.

Закључимо: ако жалилац изнесе разлог због којих сматра да је решење незаконито или неправилнo а не пружи објашњење истог, или није вичан да појасни због чега се жали, другостепени орган је обавезан да испита све релевантне чињенице и доказе, у циљу утврђивања да ли је решење законито.

3. Ако је жалба истовремено на више адреса, веће су шансе да буде усвојена.     

Свака жалба мора да садржи елементе који су законски прописани (тзв. законски минимум). Ипак, у случају из овог поднаслова ради се о жељи подносиоца да својом жалбом остави што бољи утисак; управо – да импресионира другостепени орган. Ипак, недостатак у оваквом закључивању жалиоца састоји се у томе што се често са идејом о остављању повољног утиска претерује, што доводи до претрпавања текста жалбе навођењем законских одредаба, или вишеструког понављања истих разлога за жалбу (типично за адвокатске жалбе), због чега жалба постоје непрегледна и мање разумљива, а то свакако не доприноси остваривању намере (или, чак, и оправданих интереса жалиоца).

Супротно томе, довољно је да се жалилац позове на чланове законских и подзаконских одредаба за које сматра да су у конкретном случају повређени или нису били примењени на одговарајући начин. Цитирањем сваке норме није нужно, јер се подразумева да другостепени орган познаје право (а он то може да схвати и као „поучавање“ закону). Овим постижемо да жалбени наводи буду прегледнији и јаснији.

Дакле, као што у једном интервјуу рече некадашњи кошаркашки селектор Србије, Александар Ђорђевић – menos es mas! (мање је више!)

4. У рок за изјављивање жалбе рачунају се само радни дани.

Рокови за подношење жалбе су строги јер истеком рока странка губи право на подношење жалбе. Зато је битно да се обрати на рок за подношење жалбе, а он је истакнут у посебном делу решења, који се назива „упутство о правном средству“. Рок тече сваког календарског дана, без обзира да ли се ради о празнику, недељи или другом нерадном дану. Нерадни дани, односно недеља и државни или верски празници не утичу на почетак и ток рока, али утичу на његов завршетак. Овде треба добро запамтити да рок увек почиње да тече првог наредног дана од дана обавештења о решењу. Само у случају када последњи дан рока пада на државни или верски празник или у недељу, рок истиче првог наредног радног дана.

Уколико је жалба поднета препорученом поштом, као дан пријема жалбе сматра се онај дан када је она предата поштанском оператеру. С друге стране, када се упућује обичном пошљиком, као дан њеног пријема сматра се дан када је примљена од стране органа.

Кад год сте у прилици да жалбу поднесете непосредно на писарници првостепеног органа, учините тако.Уколико нисте у могућности да то урадите, издвојите који динар више и пошаљите жалбу препорученом поштом.

5. Жалбу је узалудно писати, ионако ће бити одбијена!

Неретко се дешава да је жалба садржински и формално готово перфектна, али да обично при дну, пре потписа, жалилац „поентира“ на следећи начин: „Знам да је узалудно писати ову жалбу, јер ће бити одбијена!“ или „Радите за првостепени орган, сигурно ћете потврдити решење“ и у том стилу. Оваквим потезом жалилац се смешта у парадоксалан положај да истовремено има видљиву жељу и разлоге (основе) да успе, али и слабост која га, због неутемељеног песимизма, потенцијално води неуспеху.

Дакле, најбитније је да у жалби наведете основне идентификационе информације, да будете концизни и јасни, и да избегавате испољавање оптимизма или песимизма. Уколико следите ове савете, ваша жалба ће бити ефикасна и имаћете више шанси да њеним подношењем остваривате своје право.

Summa summarum...

У овом тексту испитане су најчешће заблуде које се јављају приликом писања жалбе. Надам се да смо заједнички остварили циљ постављен на почетку, а то је достизање боље представе и што пуније разумевање жалбеног поступка и замки које могу да се поставе приликом коришћења права на жалбу. 

Важно је имати на уму да ће потпуном имплементацијом електронске писарнице на нивоу целе државе, као вид поузданог, транспарентног и ефикасног окружења за комуникацију и размену података међу државним органима и грађанима, сваки грађанин који учествује у неком управном поступку имати могућност да се у свакој фази поступка упозна са статусом свог предмета, укључујући процесни статус изјављене жалбе. На овај начин ће поменуте заблуде добрим делом бити отклоњене.

За сам крај...

Душко Радовић је рекао „да се брак уређује законом само онда кад не може друкчије“. Ова изјава се може применити и на друге животне ситуације, нарочито оне које повлаче одређене правне консеквенце. У таквим случајевима, треба да права, правне интересе и обавезе остваримо на законом прописан начин, пре свега мирним путем. При томе, треба захтевати од других да целокупни наш правни идентитет буде поштован, али и да уважавамо и деловање права других субјеката (чланова домаћинства, комшија, колега на послу, преставника јавне власти итд).

Уколико дође до спорног питања или несугласице, жалбу треба користити само онда када су сва друга решења испробана (безуспешно) и када нема другог начина за решавање спорног питања.