Драга Милена, хвала Вам на издвојеном времену за разговор. За почетак нам реците чиме се бави Управа за утврђивање способности бродова за пловидбу и која је Ваша позиција?

Управа за утврђивање способности бродова за пловидбу бави се техничким прегледом свих пловних и плутајућих објеката који се односе на привредне и јавне сврхе. Радимо технички преглед бродова, баржи, чамаца, чак и педалина, и радимо технички преглед свих плутајућих објеката – сплавова, претоварних постројења, пристана и тако даље. 

Други део Управе чини индустријски надзор, где је обухваћена моја позиција – ја сам руководилац Групе за индустријски надзор. Ми, осим тог техничког надзора, радимо и признавање свих произвођача и институција који производе саме објекте или производе неке делове који се уграђују на брод, бродоградилишта.

Када се родила идеја да се школујете за ову професију? Како сте сазнали за Управу и због чега сте се одлучили да се ту и запослите?

Када сам уписивала Машински факултет, мислила сам на системе наоружања, али ме никад пут није навео на то. Увек су ме занимале техничке струке и, дa кажем, тако неки нетипично ,,женски послови“. На крају сам завршила смер Процесна техника, који није уско повезан са самом бродоградњом. Никада нисам размишљала о бродоградњи као таквој, и није ме тад то привлачило, све до момента када сам кренула да радим у Југословенском речном бродарству. Треба направити разлику између бродарства и бродоградње, јер је бродарство шири појам, те су мој смер и знање били применљиви. Тражили су инжењера без искуства у струци, те сам ту добила први посао. Радила сам као шеф ремонта и одржавања, односно припрему њихових објеката за технички преглед. Њега је вршила Управа, па сам тако сазнала за њу. Дуго сам сарађивала са њима, три-четири године, након тога Управа је расписала конкурс, свидео ми се принцип рада и на крају сам добила посао.

Опишите нам један Ваш уобичајени радни дан.

Најпре се врши преглед документације, те се излази на терен. У зависности од специфичности објекта, иде један или више инжењера. Затим се врши сам прегелед на терену који обухвата целу Србију. Доња тачка је Власинско језеро, док је на северу, рецимо, Бездан. Имамо испоставу и у Новом Саду, ту су тројица колега, те гледамо да они Војводину прегледају, али неретко и ми идемо. Задржавање на терену зависи од врсте објекта.

Други део посла је израда комплетне документације за објекат – извештај са терена. Следећи излазак на терен је када нам јаве да су отклонили са записника примедбе. Постоји велики број врста прегледа које ми радимо, није класично само регистрација, некад нас они зову кад врше поправке, када реконструишу броду, када хоће да побољшају нешто на броду и тако даље.

Шта Вам је најзанимљивије у Вашем послу?

Највише волим да гледам објекте који су на навозу и кад су у питању неке веће реконструкције, када се, рецимо, продужава брод. Ја сам имала прилику да радим надзор над градњом, једине код нас, бункерпонтонске станице која издаје гориво чамцима. То је врло специфично, зато што се ради о градњи комплетно новог објекта. Можда делује као мали објекат, али има много сегмената који су важни, као што су градња у трупу, системи, захтеви за транспорт опасног терета и тако даље. Ја се увек водим тим да је занимљивије и узбудљивије када имате неке проблеме које морате решити и превазићи.

Који су највећи бенефити рада у Управи?

Поред искуства које се не може свуда стећи, јер се виде све врсте објеката које постоје, имамо јако велику документацију и архиву. Поред тога, веома нам је битна пријатна атмосфера. Ми смо Управа која је у саставу Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, али смо издвојени и нема нас много. Угодни су услови за рад, добри су међуљудски односи, сарадња са колегама, са претпостављенима. Као мајка два мала детета, постоји и тај вид толеранције. 

Који су најчешћи коментари када људи чују којим се послом бавите? Колико је тешко уклопити се у оваквој струци?

Већина људи ни не зна за нашу институцију, већина не зна ни шта је то, осим људи који се баве овим послом. Предрасуда има доста, али се бранимо знањем и искуством. Дуго сам ту и нема нас пуно, па ме људи знају, али од старта је предрасуда – жена у машинству, а камоли жена на броду, поготово када дајем радне задатке. Мора се остварити однос са људима и међусобно поверење.

Опишите нам могућности за професионално усавршавање у Вашем органу?

Управа је отворена за жеље свакога ко је вољан да се усавршава. То су обуке и курсеви, након којих добијате сертификат да сте стручно оспособљени. Конкретно ја поседујем сертификат за преглед свих објеката који преносе опасан терет, имамо колеге који имају сертификате за ултразвучна мерења дебљине лимова, за безбедност и здравље на раду и тако даље. Крајем године идем на курс за инжењера заваривања. Што се тиче семинара, углавном се одржавају у иностранству. Учествујемо на заседањима Дунавске комисије и Европске комисије за израду стандарда у области унутрашње пловидбе. Јако се велика искуства размењују на тим догађањима, увек је добро чути другу страну и друга искуства која касније можемо сви да применимо.

Како бисте посаветовали младе колеге и колегинице који још немају своје прво радно искуство?

Будуће младе колеге бих охрабрила. Саветујем им да пробају различита занимања, јер док нешто не пробате, не знате да ли вам то одговара. Поручила бих им и да теже усавршавању, да се више заинтересују, јер има пуно тога да се научи, велико искуство да се стекне, да се упозна много људи. Будите отворени, јер можете заволети и нешто о чему нисте никада ни размишљали.

За крај, да ли се налазите на правој позицији, да ли сте пронашли себе на овом послу?

Не кајем се што сам ту где сам. Можда од старта нисам размишљала никада о бродарству, али пронашла сам се и волела бих да овде останем да радим и да се усавршавам. Мислим да ова струка пружа велике могућности, али, наравно, од вас зависи колико ћете далеко стићи.