The Color Purple

"Боја пурпура" (енг. The Color Purple) је филм Стивена Спилберга из 1985. године, снимљен према истоименом роману Алис Вокер. Филм говори о младој необразованој Афроамериканки Сили и описује проблеме с којима се суочавају црнкиње током раног 20. века, укључујући сиромаштво, расизам и дискриминацију.

Сили је са 14 година силовао човек кога сматра оцем, одузео јој двоје деце, раздвојио је од рођене сестре и заробио у браку пуном физичког и психичког малтретирања. И остале женске јунакиње из филма живе тешким животом пуним неизвесности, страха, немоћи, где је важно само то да су на услузи мужу и да буду слепе, глуве и неме за све што се око њих дешава, а нарочито за неправду, омаловажавање и патњу која им се наноси сваког дана.

Научена да ћути и трпи, да се не супротставља, да сагне главу и прихвати шта јој се каже, Сили све више упада у зачарани круг беспомоћности. Један од значајнијих женских ликова који симболизује борбу и снагу је Софија. Она је удата за сина Силиног мужа. Одлучна да се заузме за себе и стане на пут укорењеном уверењу да жена нема право гласа, кроз различите примере показује истрајност, правдољубивост, храброст. Она не да на себе и не дозвољава да је муж физички малтретира јер је кроз живот то већ доживела од мушкараца у породици и сада више не жели да трпи. Својим примером показује да је другачији став могућ, да је жена вредна колико и мушкарац и да треба и мора то да покаже и да ради на свом благостању.

Једног дана, Сили упознаје гламурозну певачицу Шуг Ејвери која долази да живи у кући њеног мужа. То је жена која је узела судбину у своје руке, жена слободног и ведрог духа, способна, самопоуздана, храбра. Гледајући и слушајући Шуг како се носи са свакодневним изазовима, уз њену утеху, пријатељство и подршку, Сили постепено открива сопствену снагу и моћ да се суочи са оним што живот носи. Почиње да се заузима за себе, стиче самопоуздање и ослобађа се наметнутих образаца.

Потрага за својим идентитетом, за изгубљеном сестром и децом, за свим оним чега је морала да се одрекне током деценија, навела ју је да на дну закопаних нада, жеља и снова пронађе себе и врати се свему за чим је жудела.

Erin Brockovich

"Ерин Брокович" (енг. Erin Brockovich) је америчка драма, снимљена 2000. године према истинитом догађају. Филм говори о самохраној мајци запосленој у адвокатској канцеларији која је без правног знања тужила велику корпорацију за загађивање воде у једном граду у Калифорнији. 

Енергична, храбра, правдољубива, сналажљива, разведена мајка троје деце, без формалног образовања, сплетом неуобичајених околности, запошљава се у адвокатској канцеларији. Преузимајући један од случајева без накнаде, упушта се у борбу са огромном корпорацијом ПГ&Е (Pacific Gas and Electric Company) која трује подземне воде хромом. Породице које живе у области контаминираних резервоара постају жртве: стотине људи се разболело од рака.

Ерин поред троје мале деце показује велику упорност и жељу да допринесе решавању комплексног случаја који су добили. Иако нема формално правно образовање, врло је посвећена и одлучна да што боље разуме случај и ситуације у којима су се нашли становници града како би им помогла на адекватан начин. Она трага за информацијама на најразличитијим местима, брижљиво прикупља податке, учи и проучава законе, сагледава могућности, препреке и ризике са правног, али и људског становишта. Редовно одлази у посету клијентима и разговара са њима. Слуша њихове тешке приче, борбу са различитим болестима, улива им наду и труди се да их оснажи и припреми за борбу која им предстоји. Ништа не препушта случају, истрајава у намери да заврши све задатке, чак и ако то подразумева вишечасовно одсуствовање од куће и мање времена са децом. Од почетног мотива за радом који је подразумевао борбу за опстанак, чисту зараду којом би омогућила својој деци стабилан живот, временом је обузима велика жеља да спречи неправду и да угроженим становницима града обезбеди здрав и нормалан живот у коме ће бити ослобођени бојазни за своје и здравље својих ближњих.

Еринина тужба довела је до тога да је преко 600 људи примило огромну финансијску одштету од ПГ&Е, чији су запослени годинама покушавали да прикрију резултате злоупотребе.

Two Days, One Night

"Два дана, једна ноћ" (франц. Deux jours, une nuit) је филм белгијског режисера браће Дарден. Ова драма се истиче поетичном једноставношћу и дубином емотивног доживљаја главне јунакиње, Сандре, коју са изузетном снагом тумачи Марион Котијар.

Филм прати Сандрину борбу да сачува свој посао у фабрици соларних панела. Када њене колеге изаберу понуђен бонус од 1000 евра уместо ње, Сандра сазнаје за ту одлуку и одлучује се на неочекиван корак - да обиђе сваког колегу појединачно и убеди их да промене мишљење на другом гласању. Ова њена мисија представља емотивну и психолошку борбу која прелази на гледаоца и пружа могућност да размислимо о дубљим питањима у животу.

У фокусу филма је Сандрина лична промена, од страха и несигурности до снаге и одлучности. Она је обична жена са својим манама и врлинама, али кроз ову изазовну ситуацију налази снагу у себи да идентификује своју вредност и значај на послу и у животу. На том путу, Сандра се суочава са својим страховима, али их превазилази доказујући своју аргументованост и лични значај у заједници.

Марион Котијар улогом Сандре приказује снагу људског духа и чистоту емоција, док филм исписује слику о солидарности, хуманости и моралним изборима.

Working Girl

"Запослена девојка" (енг. Working Girl) је америчка романтична комедија из 1988. режисера Мајка Николса. Радња прати амбициозну секретарицу која у тајности преузима улогу свог шефа док је он на боловању. Секретарица износи профитабилну идеју, а шеф покушава да преузме заслуге.

Тес је амбициозна тридесетогодишњакиња из радничке класе са дипломом школе бизниса. Интелигентна и продорна, жељна напредовања и успеха, заинтересована за свет бизниса, има велики број идеја везаних за финансије и улагања. Међутим, не одаје утисак озбиљности: говори као девојчица од једанаест година, има рашчупану фризуру, на посао долази трајектом и не носи пословну одећу. Она је секретарица и нико је не поштује. Када одлучи да је време за променом и да треба да пронађе место где ће је уважавати и саслушати њене предлоге, даје отказ и запошљава се као административни асистент Кетрин Паркер. Представљајући се као колегиница пуна подршке, Кетрин подстиче Тес да подели све своје идеје са њом. Тес даје предлог одличне идеје коју Кетрин жели да преузме и представи као своју.

Када сазна за њене планове, љута, изневерена и подстакнута осећањем неправде, Тес жели да настави са својим плановима и покуша да их реализује. Али поново ће проћи кроз исти сценарио као и у претходној фирми: она је само секретарица и нико јој неће дати прилику да изнесе своја запажања. Користећи дуже одсуство шефа, одлучна у намери да се заузме за себе и створи прилику да се докаже и напредује, представља се као своја шефица, облачи адекватну пословну комбинацију, сређује косу и ради на својој појави. Жели да ода утисак сигурности и самопоуздања, жели да јој сарадници дају прилику да представи своју анализу и решења, жели да је поштују и да јој верују. Тес је веома мотивисана да оствари своје планове и врло је харизматична, спретна, способна, брза и одлучна у свом наступу. Сигурна у своју идеју “од милион долара”, успева да придобије интересовање извршног директора за реализацију.

Када јој директор понуди почетну позицију у компанији, Тес са задовољством прихвата. На овој позицији она сада има колегиницу која јој је секретарица. Поучена претходним лошим искуствима и срећна што је коначно добила прилику о којој је дуго сањала, Тес показује колегиници да је отворена за сарадњу и да жели да оствари са њом искрен однос, ослобођен предрасуда.