У данашњем свету, медији би требало да имају одговорност да креирају садржај који неће само рефлектовати него и обликовати реалност. Међутим, они често пројектују нове вести на различите начине и одраз су дубоко укорењених стереотипа о женама. Истраживања показују да се оне најчешће у медијима приказују кроз призму спољашњег изгледа, док њихови доприноси у професионалном животу често остају у сенци. Разговор о књизи др Емилије Радибратовић Одобрена у Србији: Жена, мајка, министар(ка) пружа прилику за дубље разумевање овог проблема.

Вековима уназад, свет се често посматрао из мушке перспективе. Ова доминација произашла је из сложене интеракције историјских, социополитичких, културних, војних, економских и других фактора. Мушкарци су првобитно били ловци, ратници и пољопривредници, док су жене биле задужене за послове у кући и бригу о деци. Мушкарци су први имали и приступ професионалном и политичком животу, што је довело да подела постане још израженија.

Род је друштвена конструкција, а родне улоге могу да се развијају током живота у породици, где се кроз васпитање усвајају традиционални ставови да жене брину о дому и породици, док мушкарци обезбеђују финансијску подршку. Осим тих стереотипа, језик игра кључну улогу у обликовању наших идеологија и разумевања света. Кроз његову употребу, ми обликујемо свест о себи и другима. Важно је препознати како медији користе језик и на који начин обликују свест свих нас који, свесно или несвесно, вољно или невољно, подлежемо њиховом утицају. Стога, жене, без обзира на ниво својих постигнућа, у медијима бивају сведене на површне приказе. Ова књига, управо због тога, анализира медијски дискурс и презентовање жена у јавној сфери. Такве презентације могу створити моделе за прихватљиво понашање и обликовати идентитете жена, често јачајући штетне стереотипе, односно приказујући жене претежно као мајке или домаћице које налазе испуњење у подређености својим мужевима. Такође, све више се намеће идеја да жена треба да буде атрактивна, лепа и, на неки начин, улепшана естетским захватом. Ове поруке се не шаљу само одраслима већ и девојчицама и девојкама, обликујући њихове представе о улози и вредностима које би требало да имају.

Разговор о овој књизи треба да буде позив медија на промишљање. Они имају одговорност да креирају садржај који не само да одражава већ и обликује реалност. То значи приказивање жена у разноликим и снажним улогама које одражавају њихове способности и допринос друштву. У том контексту, Одобрена у Србији може послужити као подстицај новинарима и медијским кућама да преиспитају начин на који приказују жене и да препознају вредност разноврсности.

А шта ми можемо да урадимо? Важно је да се активно ангажујемо у промишљању и критичком приступу медијским садржајима које конзумирамо. Важно је да постављамо питања о начину на који се жене представљају и да се залажемо за промене. Не смемо дозволити да нас стереотипи и предрасуде обликују.

Књига др Емилије Радибратовић нас подсећа на важност оснаживања женских гласова и приказивања жена кроз њихове различите улоге и постигнућа, а не само кроз називе њихових занимања у женском роду. Овакав приступ помаже да се препозна и цени њихов целокупан допринос друштву, чиме се руше стереотипи и отвара простор за равноправност и једнакост.

Позивамо све нас да будемо активни учесници у овој промени, јер само тако можемо створити свет у ком ће свака жена бити „одобрена“ за своја постигнућа, амбиције и идентитет.