„Од свих ратника, најјача су два: време и стрпљење“

-народна изрека-

Шта је стрпљивост и шта значи бити стрпљив? Стрпљивост је особина, врлина коју поседује појединац који смирено подноси тешке животне околности. Стрпљење је предмет изучавања многих наука: филозофије, психологије, социологије, а посебно се анализира и у религији.

Стрпљивост је способност издржавања притисака или неког дешавања, које може бити непријатно или мучно. Такође, подразумева одсуство жустрог и оштрог реаговања на неприхватљиво понашање појединца, које обично изазива бес. Свака особа има границу одржавања стрпљења након које се испољавају одређене негативне емоције. Стрпљивост је врлина коју поседује појединац који смирено, без узрујавања и љутње подноси тешке животне околности. Стрпљење се доводи у везу са самоконтролом и трпељивошћу.

У данашњем инстант друштву, где нам је све на „клик“, лако је навићи се на брза и одмах доступна решења. Из пословног, бизнис света, жеља (императив) за „брзо и одмах“ пренело се и на приватни живот, како одраслих тако и деце. Склони смо нервози или нестрпљивости уколико нешто морамо сачекати. Ако ствари не иду жељеним током или одговарајућом брзином губимо живце, љутимо се или одустајемо и повлачимо се.

Колико често смо такви? Повремено, стално?

Бити стрпљив не значи бити пасиван, резигниран, лењ. Управо супротно. Стрпљивост подразумева одлагање, али и размишљање о одлуци када и како ћемо деловати. Стрпљив човек није импулсиван. Напротив, стрпљивост подразумева одређени ниво самоконтроле, дисциплине, ослушкивање унутрашњих мерила и вредности.

Проблеми са (не)стрпљивошћу доносе нове проблеме и иду руку под руку са напетошћу, успоравањем темпа, нервозом. За све што радимо у животу, морамо наћи одмерену брзину. То значи пронаћи „своју“ брзину, свој темпо рада, живота, онај у којем се осећамо добро, у равнотежи, усредсређени.

Осврнимо се око себе, погледајмо друге, а онда погледајмо сами себе: када нам недостаје стрпљивост? На семафору, у саобраћајној гужви, док чекамо у реду на каси, у банци, у међуљудским односима, према колеги, колегиници, странкама или можда у породици према укућанима, партнеру, детету?

Имамо ли стрпљења да слушамо једни друге, одговарамо на туђа питања, толеришемо нечије неразумевање и несхватање, причамо исту причу испочетка? За стрпљење је потребна и енергија, фокус, жеља, воља, зато и не чуди изостанак исте када смо уморни и исцрпљени.

Стрпљивост долази у много различитих облика, али свакако је најзначајнима међуљудска стрпљивост. У интерперсоналним односима, стрпљивост добија форму љубазности, смирености и толеранције. Нека истраживања показују да су стрпљивији људи много спремнији на сарадњу, емпатичнији, правичнији и склони опраштању.

Добар мотив за рад на стрпљењу су, заправо, низ предности које ужива стрпљива особа: мање стреса, већа усресређеност, бољи и квалитетнији однос са собом и другима, повећано задовољство животом, душевни мир, емпатија и др. Стрпљив човек ужива у путовању до циља.

Разлози због којих смо нестрпљиви нису толико ван наше контроле. (Не)стрпљивост је увек ствар избора. Потребно је да освестимо ситуације које су нам „окидачи“, размислимо о њима, успоставимо контролу над собом и својим емоцијама, уместо да околности управљају нама. Без стрпљивости нема напретка, нити истинских помака у животу, како у приватном тако и у пословном.