Некада наша снажна жеља да нешто постигнемо или нешто постанемо може да нас понесе толико далеко од нас самих и од реалности разноврсног света око нас, да потпуно промашимо суштину.

Перфекционизам и висока очекивања врло често су део пословног окружења. Нарочито у оквиру Западне културе, можемо стећи утисак да се само комплетна (животна) посвећеност успеху може сматрати довољном. Као да, уколико нисте изразито амбициозни, посвећени ономе што радите као суперхерој, славни и самоуверени до нарцистичних размера и невероватно успешни у послу који вам доноси престижну зараду, напросто – нисте довољно добри. Из ове перспективе, све што је мање од „изузетно“, све што (ипак) нема за исход славу и богатство, може изгледати некако слабо и недовољно.

Исто тако је тешко не приметити људе и организације чија јавна слика подржава оваква уверења дајући нам једну поједностављену, чак искључиву, верзију света у ком живимо. Често је та слика која се приказује веома удаљена од стварности, од стварних потреба, а пре свега удаљена од суштине и богатства реалног живота. Као да у жељи за пословним и личним напретком некада заменимо „потребно“ за „идеално“ па на моменте поверујемо да је довољно добро само оно што је изузетно.

Не бих желела да будем погрешно схваћена - никада заиста не бих рекла да је наша посвећеност ономе што радимо небитна, да су учење и лични раст сувишни, или да је креирање пословних контаката излишно. Напротив. 

Исто тако знамо колико је неоспорно значајно славити и сопствени и тимски напредак и делити и мале и велике успехе са другима. Сва ова искуства нас оснажују, обогаћују, испуњавајућа су за нас, нарочито када носе са собом важан допринос другим људима и читавој заједници. Узбуђење остваривања неког постигнућа кроз учење, промишљање, креативност, посвећеност, инспирацију, рад, сарадњу... без сумње су изузетно значајан сегмент нашег јединственог људског искуства.

Ипак, важно је имати у виду да су исто тако и скромност, ограничења, закоченост, збуњеност, понизност, страх, преиспитивање (речју – људскост) део нашег јединственог људског искуства, баш као што су то и блиски, испуњавајући односи са другима, брижност, нежност, разиграност, лакоћа, радозналост, слобода, експресија, уметност, природа...

И сви, баш сви су изузетно битни за добро управљање нашим животом и за наш осећај задовољства и радости. Зато је важно да их (све) чувамо и држимо увек близу себе. Јер сви они чине живот. Јер живот ипак није сводив на пословне или било које друге изузетности. Јер је богатство онога што нас окружује, онога што ми лично јесмо и што једни другима пружамо много сложеније, много веће и вредније од онога што би стало у категорију славе и изузетних (пословних) успеха.

Бар тако кажу досадашња наука и пракса.

(Наставиће се...)
 

др Наталија Радивојевић Бановић, психолог