Често када кажемо да је неко дигитално писмен помислимо на особу која уме да „сурфује“ интернетом или напише текст у Word-у. Међутим, морамо направити разлику између дигиталне писмености и рачунарске писмености. Рачунарска писменост представља управо то – способност сналажења и одрађивања мање сложених практичних задатака на рачунару или путем интернета. Дигитална писменост нешто је сасвим друго.

Особа која је дигитално писмена, пре свега поседује способност разумевања мултимедијских садржаја, уме да пронађе и пренесе информације у одређеним форматима и доприноси развоју дигитализације.

Интернет je постао примарни извор информација. Данас само једним кликом можемо наићи на безброј информација, било путем портала и сајтова, било путем друштвених мрежа, као што су Twitter, Youtube, Instagram или TikTok, које садрже такав алгоритам који пружа кориснику могућност да их прилагоди према свом интересовању тако да му пружи конкретне и потребне информације. Поред тога, брзина размене и количина информација знатно су побољшане, велике су могућности умрежавања, глобалне повезаности и комуникације, али упоредо с овим променама расте и потреба за умећем коришћења тих могућности. У мору различитих информација важно је знати пронаћи праву, вредновати је и искористити.

Једна од основних функција дигиталне писмености јесте и креирање властитог дигиталног садржаја попут веб страница, презенатација, видеа и слично. С обзиром на то да данас готово сви користе интернет, на друштвеним мрежама можемо да сретнемо младе људе који директно постављају трендове, људе који их слепо прате и припаднике углавном старијих генерација који имају тешкоће да се у свему томе снађу.                                                                                                         

Замке интернета

Поред свих предности које нам је интернет донео, постоје и замке у које можемо лако да упаднемо уколико имамо проблема са дигиталном писменошћу. Да ли сте чули за израз „фишинг“ (phishing)? У питању је онлајн превара у којој хакери шаљу имејлове, лажно се представљајући као особе или институције у које имате поверења, наводећи вас најчешће да кликнете на линк или скинете фајл који су вам послали у прилогу, а у коме се заправо налази вирус који има за циљ да украде ваше личне податке. Да не бисте упали у ову замку, неопходно је да проверите домен (текст после знака @) са које вам је имејл стигао.

Научимо још један термин – „кликбејт“ (clickbait), који подразумева заправо намерно привлачење пажње како бисмо кликнули на линк за текст или видео који је објављен. Сигурно сте наишли на наслове попут ,,Ово сигурно нисте знали...“ или ,,Ово заиста ради! Урадите само ово...“ – немојте их отварати. Сваки од тих бомбастичних наслова има за циљ да нас „превари“ да кликнемо на њега и прочитамо текст који обично није онакав какав је представљен, тако да од њега нећемо добити ни корисну, али што је најбитније, ни тачну информацију.

Од толико нетачних информација, на интернету је заиста тешко наићи на ону која је истинита, права или нова. Проблем у друштвеним мрежама и вестима које се пласирају преко њих, и уопште, преко интернета, јесте тај што свако од нас има јединствену перспективу, мишљење, ставове, укусе и интересовања, па тако и дељење истих може имати негативне ефекте, почев од нпр. политичких и других сукоба путем Twitter апликације, веровања у нереалне стандарде лепоте који се шире преко Instagramа, па све до прича које се нису десиле, а које можемо видети на TikTok-у или Youtube-у. Стога можемо закључити да је битно разликовати лаж од истине и не придавати значај свакој реченици коју чујемо или прочитамо на интернету, већ је потребно информисати се о извору информација, посетити више страница, питати и едуковати се о теми.

Од куповине робе и услуга па све до запослења, интернет нуди огромне могућности, али без правог разумевања може бити изразито опасан, те је зато важно да технологију која се свакодневно развија разумемо и служимо се њом на адекватан начин.