Ако наша народна изрека каже По јутру се дан познаје, онда можемо рећи По језичкој култури се особа познаје. Писати правилно значи поштовати норму српског књижевног језика, а под тиме се подразумева писати у складу са важећим правописом, користити правилне облике одређене речи, водити рачуна о реду речи у реченици, као и о значењу речи. Када говоримо о језичкој култури, можда и најважнија ствар јесте свест о језичком изразу. Под тиме се подразумева да промишљамо како је нешто написано, да ли добро звучи, да ли су испоштована правила писања и да ли смо били довољно јасни. Брига о језику и начин на који пишемо тиче се сваког од нас. Важно је водити рачуна о правилном писању и изражавању у свакој ситуацији, а нарочито у јавном дискурсу и пословној комуникацији. Начин на који особа пише котираће је на друштвеној лествици и створиће прве утиске о њој.  

Правопис је она област у којој је најлакше проверити да ли се норма поштује или не. Наиме, елементарно непознавање правописних правила ствара утисак да је особа необразована. Зато је важно да у ситуацијама у којима нисмо сигурни како се нешто пише, проверимо у важећем Правопису Матице српске или у неком од приручника који разрешава језичке недоумице, а таквих приручника је, уистину, много. Правилно и јасно написана реченица или текст говориће о вама више него што можете и да замислите. Такође, јако је битно да обавештења, дописи, као и други жанрови административно-пословног стила, иза којих стоји одређена институција, буду написани правилно. Административни документ који није написан у складу са језичком нормом може урушити углед те институције или пак довести до ситуације у којој се та институција не може схватити озбиљно.

У прилог свему досад реченом иде и једна америчка студија у којој се представља једно истраживање које су спровели психолзи са Државног универзитета у Северној Каролини. На основу тог истраживања дошли су до закључка какав утисак остављају особе које праве грешке у писању. Особе које праве више правописних грешака сматрају се за мање савесне и интелигентне и у њих имамо мање поверења него у особу без таквих грешака. 

На основу свега можемо да закључимо да језичка култура има важну улогу у нашем животу уколико желимо да се представимо као образовани људи и да нас и други тако доживе и гледају с поштовањем. Стога сматрамо да непрестано треба да улажемо у себе унапређујући своје знање из свих језичких области, обнављањем правила, али и учењем нових. Знање нема цену и увек ће бити наш савезник када желимо да будемо корак испред.