Бранкица Јанковић, са својим дугогодишњим искуством и посвећеношћу заштити права и слобода, данас дели са нама своје увиде, изазове с којима се суочава у свом раду, као и важност иницијатива које води у циљу стварања праведнијег и инклузивнијег друштва. У овом разговору приближићемо нашим читаоцима значај рада државног органа Повереник за заштиту равноправности, као и на који начин иницијативе овог органа доприносе унапређењу положаја жена, не само на данашњи дан већ континуирано, са намером да инспиришемо, образујемо и мотивишемо све нас да допринесемо овом важном циљу. 

У светлу обележавања Међународног дана жена, било би нам драго да са нама поделите шта за Вас представља функција коју обављате и како кроз њу доприносите овим важним циљевима?

Бити повереница за заштиту равноправности је привилегија, али са собом носи и огромну одговорност јер заштита људских права подразумева разумевање, емпатију и бригу за оне чланове друштва који су другачији или су у мањини, нарочито за оне којима је потребна наша подршка. Зато волим да кажем да је једно друштво јако онолико колико су јаки његови најслабији грађани, не они најмоћнији. Заштита људских права подразумева свакодневни рад, а борба против дискриминације по било ком основу је дуготрајан и комплексан процес. Свесна сам да је изазова било и да ће их увек бити, али, такође, врло добро знам да изазови не плаше ни мој стручни тим ни мене лично – напротив.  

У контексту заштите права жена, посебно у руралним срединама, које промене сматрате кључним за унапређење њиховог положаја?

Већ годинама спроводимо низ активности које имају за циљ да се жене оснаже, образују и међусобно умрежавају како би могле да искораче из оквира које им околина неретко намеће. Крајем 2023. године завршен је велики пројекат Унапређење положаја жена и девојчица у руралним областима који смо спровели у сарадњи са UN Women у Србији и уз подршку амбасаде Норвешке у Београду и том приликом указали смо да се жене са села суочавају са многим проблемима, попут неплаћеног рада у домаћинству, да многе од њих немају здравствено и пензионо осигурање, да не поседују имовину нити имају знања и информације о својим правима. С друге стране, резултати нашег пројекта су добри јер показују да је уз одговарајућу подршку више од 300 жена успело да оснује удружења, успешно савлада обуке из предузетништва и пласира своје производе на тржиште путем интернета и уопште се оснажи за квалитетније учешће у живот заједнице и мења ствари на боље за све. 

Како би се скренула пажња на различите облике насиља и слабији економски положај, жена услед недостатка имовине, мање стопе запослености и нижих зарада, што узрокује економску зависност и повећава ризик од дискриминације па и насиља, Повереник је израдио водич Право на наследство — једнако за све и организовао националну конференцију на којој се расправљало о имовинским правима жена. Јавнобележничкој комори Србије смо потом упутили иницијативу како би јавни бележници приликом узимања наследничких изјава, у сваком конкретном случају, додатно појаснили и указали на последице одрицања од наследства. Подсећам и на важност одредбе у Закону о родној равноправности која омогућава здравствено осигурање грађанима које то право не остварују ни по једном другом основу, јер се ту најчешће ради о женама, домаћицама и пољопривредницама које нису осигуране у селима. 

Како видите улогу образовања у промоцији родне равноправности и борби против патријархалних образаца?

Ниједна промена не долази преко ноћи, а поготово не када је реч о овако сложеном процесу који се одвија у још увек доминантном патријархалном систему вредности и у атмосфери у којој се зна шта је за жену примерено, а шта не. Присутни су и даље проблеми очекиваних родних улога, обрасци понашања, као и присуство сексистичких и мизогиних пракси у јавном простору. Зато је кључно радити на образовању и едукацији, на разбијању стереотипа и предрасуда. Образована и добро информисана жена је у предности – упозната је са својим правима и обавезама, знањем купује и цени своју независност, а, углавном, има и више самопоуздања. Наравно, никако не смемо заборавити ни наше грађанке које нису довољно образоване. Ми према њима имамо посебну обавезу подршке. 

Како Србија напредује у решавању проблема менструалног сиромаштва и на који начин видите утицај употребе родно осетљивог језика на промоцију равноправности? 

Менструално сиромаштво је тема о којој се најзад више говори у јавности јер оно погађа не тако мали број жена и девојчица. У Србији још увек није спроведено свеобухватно истраживање о распрострањености менструалног сиромаштва, али поједине анкете, иако спроведене на малом узорку, указују да су менструалном сиромаштву посебно изложене студенткиње које нису из града у коме студирају, Ромкиње, жене са инвалидитетом и жене које живе на или испод ивице сиромаштва. Уместо хигијенских уложака и тампона, користе се папир, картон, стари комади одеће... Месечни издатак за хигијенске производе представља удар на буџет за многе породице. Због тога смо упутили иницијативу да се укине или бар смањи порез на додатну вредност (ПДВ) на хигијенске производе током ментруације. Постоји и добра пракса у неким државама ЕУ које су то већ учиниле, а у неким државама су ови производи бесплатни и доступни на јавним местима. Иницијатива чланица удружења Женска иницијатива завређује сваку похвалу јер су оне до 2024. године на већ 13 факултета обезбедиле бесплатне хигијенске улошке, пружајући тако подршку за 16.500 студенткиња пет универзитета у Србији. 

Када говоримо о језику, сматрам да је он важан јер одражава стварност у којој живимо. Знамо да се језик континуирано развија и мења под различитим утицајима, и у том смислу стручњаци би требало тиме да се баве како би се те промене имплементирале на најбољи начин, а не да се од тога прави проблем. Оно што бих истакла, за мене у основи захтева за употребу родно осетљивог језика лежи потреба да се жене у јавном простору учине видљивијим, уз претпоставку да се и на тај начин може утицати на промену свести о инфериорном положају жене у друштву. Родно сензитивни језик је важан,  али наглашавам да је много важније инсистирати на недискриминаторном језику, нарочито оном на јавној сцени, без  увреда, сексизма и омаловажавања жена. 

Да ли сте се у својој каријери сусретали са дискриминацијом и како сте се борили против ње? Који облик дискриминације сматрате најприсутнијим у нашем друштву, посебно према женама?

Сигурна сам да нема жене која бар једном у животу није доживела дискриминацију, и било би добро да се то десило само једном. Пракса институције коју водим говори да нема области у којој жене нису у подређеном положају у односу на мушкарце, иако би по закону требало да смо равноправни. Неумесно је да са ове позиције причам о сопственим искуствима – a било их је и зато данас са посебним разумевањем и одговорношћу позивам да грађани и грађанке у случају да су дискриминисани реагују и затраже заштиту. Свесна сам чињенице да се много људи налази у тешком социјалном положају и врло добро знам колико жена живи и у много горим условима и има подређенији положај у друштву.  

Према нашем истраживању Однос грађана и грађанки о дискриминацији у Србији, 49% испитаника сматра да породични живот трпи када жена има посао са пуним радним временом. Зар то не говори довољно?! Патријархат је очигледно много жилав, па је и даље присутан наратив да је жени место у кући, да се брине о деци, старијим и болесним члановима породице и другим традиционалним женским задужењима у домаћинству. Не заборавимо ни дискриминацију која је све више присутна у дигиталној сфери и којој су, опет, жене у много већем проценту изложене – оне се вређају, омаловажавају, уцењују, прети им се, фотографишу се без пристанка и знања, а ти снимци се после злоупотребљавају и шире друштвеним мрежама. 

Ако бисмо издвајали област у којој је присутна дискриминација према женама, онда би то биле области рада и запошљавања. Многе жене се и даље на разговорима за посао сусрећу са питањима о брачном статусу, плановима за брак или планирању деце. Подаци кажу и да током радног односа жене ређе напредују, мање су плаћене од мушких колега, неретко не могу ни да остваре сва права, а постоји и бојазан од виктимизације када је у питању пријава дискриминације. Ипак, промена је евидентна, помака има и сигурна сам да се овај процес не може зауставити. Ако нису до сада, верујем да ће врло брзо фирме и компаније схватити да само равноправно учешће жена и мушкараца може довести до развоја и раста профита. Научнице, уметнице, новинарке, предузетнице, раднице, домаћице, докторке, пољопривреднице, политичарке, све оне предано раде, рушећи бројне баријере и стереотипе, стварајући боље услове за живот свих грађана и грађанки у једном друштву. Понекад и мале победе, доприносе већој промени и стварању равноправнијег друштва. Охрабрује ме што видим све више жена које узимају ствари у своје руке, стварају себи прилике, не показују страх и не повлаче се пред препрекама, већ храбро и одлучно бране и остварују своја права. 

Можете ли нам рећи нешто о планираним пројектима ваше организације који ће допринети унапређењу положаја жена?

Институција Повереника ће наставити да континуирано ради на оснаживању и економској независности жена, као и већој заступљености жена на руководећим позицијама у органима локалне самоуправе, али и на сузбијању родно заснованог насиља. Осим препоруке мера у циљу унапређења равноправности свих жена у вези са трудноћом и порођајем, доступности већег броја контрацептивних средстава на терет РФЗО-а, учинићемо све што је у нашој надлежности како би се прихватила иницијатива да се успостави национално тело за праћење фемицида – Фемицид воч, које би омогућило адекватније праћење, анализу и превенцију овог злочина. Подсећам да смо већ поднели иницијативе за измену Кривичног законика у погледу дефиниције сексуалног насиља, као и прописивања посебног дела због злоупотребе и објављивања снимака полно експлицитног садржаја и Закона о извршењу кривичних санкција којом би се прописала обавеза надлежних органа да у свим случајевима родно заснованог и породичног насиља обавесте жртву о отпуштању осуђеног или његовом бекству из затвора. Ово је само део онога што континуирано радимо на унапређењу положаја жена, јер имамо заиста пуно активности на овом пољу усмерених и на подстицање њихових способности, едукацијом и указивањем на то шта су њихова права.