Глобалне иновације у управљању радним процесима и шта Србија може научити?

Годинама уназад, Србија се суочава са изазовима у организацији рада. Дуга радна недеља, прековремени рад, неискоришћени годишњи одмори и константан стрес су свакодневница великог броја запослених. Међутим, земље широм света уводе иновативне праксе које не само да побољшавају радно окружење већ доприносе мотивацији и продуктивности запослених. Оваква пракса, такође, подстиче на очување менталног здравља и умањење стреса.

Француска и Италија — La France en d'août и Ferragosto предствљају специфичан и добар пример културе одмора и приказује нам како друштво цени одмор чинећи га друштвеном нормом. Током августа обе државе ‘успоравају’ темпо рада, јер велики број становника овај период користи за одмор и опуштање. Овакав приступ не само да омогућава баланс између пословног и приватног живота већ и олакшава планирање пословних активности јер се уклапа у друштвене стандарде. Такође, доприноси смањењу стреса, ризика од сагоревања и поспешује продуктивност.

Шпанија — Прва земља у Европи која уводи право на плаћене дане одсуства у време менструалног циклуса. Закон препознаје менструално здравље као део радничког права и уз потврду лекара жене добијају слободне дане без ограничења. Овај значајан корак води ка унапређењу инклузивности, смањења стигматизације, подржава физичко и ментално здравље и подиже свест о различтим здравственим потребама запослених.

Немачка — Јединствен приступ за очување менталног здравља и баланс између приватног и пословног живота – Закон о праву на искључење (Recht auf Nichterreichbarkeit). Овај закон подразумева да се запослени након радног времена не смеју контактирати. На овај начин подстиче се ефикасност и продуктивност за време рада, а смањује могућност стреса и сагоревања.

Исланд — Познат по законима о радним правима, а посебно по експерименту са четвородневном радном недељом. Овај модел су усвојиле многе државне институције и компаније. Запосленима је омогућено да, без смањења плате, свој посао обављају током 4 радна дана, односно 35/36 радних сати. Овакав начин организације рада нам доноси значајне увиде у повећање продуктивности, балансирање између приватног и пословног живота и позитиван утицај на саму организациону културу.

Холандија — Препознатљива по флексибилном радном времену, омогућава запосленима да бирају своје радно време и радно место. Запослени могу затражити прилагођавање, а послодавац је у обавези да размотри захтеве. На овај начин запослени су у мањем ризику за настанак стреса и сагоревања, а послодавацу су на располагању мотивисани и продуктивни запослени.

Примери попут ових нам показују да је могуће направити пословни модел који би директно утицао на смањење стреса и подстицање продуктивности и мотивације код запослених. Овакве иновације нису само тренд већ будућност сваке пословне организације, а Србија има потенцијал да препозна вредност промена и да учествује у имплементацији истих у нашим државним установама, као и приватним компанијама. Наша култура пословања има добрих елемената, али постоји још простора за унапређење посебно у постизању баланса између пословног и приватног живота. Постепено и пажљиво осмишљеним корацима може се створити пут ка бољем и здравијем радном окружењу.