Ponašajne kompetencije: primeri pitanja i kako se pripremiti

ŠTA JE TO TESTIRANJE PUTEM PSIHOMETRIJSKIH TESTOVA?

Sastavni deo provere ponašajnih kompetencija je i testiranje kandidata putem psihometrijskih testova, odnosno psihotest je metoda za proveru ponašajnih kompetencija. Testiranje putem psihometrijskih testova obuhvata zadatke koji se odnose na kognitivne sposobnosti i pitanja koja se odnose na test ličnosti. Kandidati najpre pristupaju izradi zadataka kojima se proveravaju kognitivne (intelektualne) sposobnosti, a nakon toga sledi popunjavanje upitnika namenjenog proceni karakteristika ličnosti.

Provera kognitivnih sposobnosti se sastoji iz više različitih zadataka, a svaki zadatak ima ograničeno vreme izrade sa čim se kandidati upoznaju kroz uputstvo za izradu testa. Prilikom izrade ovih zadataka od kandidata se traži da odgovaraju  što je moguće  brže  i što  tačnije.

Test ličnosti podrazumeva da će se pred kandidatom naći različite tvrdnje (npr. Volim da često izlazim sa društvom), a zadatak kandidata je da na petostepenoj skali izrazi stepen u kom se slaže (ili ne slaže) sa iznetom tvrdnjom (npr. 1 - Uopšte se ne slažem, 2 - Uglavnom se ne slažem, 3 - Niti se slažem, niti se ne slažem, 4 – Uglavnom se slažem, 5 – U potpunosti se slažem). Testom ličnosti nastojimo da procenimo one karakteristike ličnosti koje su kod osobe relativno postojane i relativno trajne, kao što su, na primer, kapaciteti za saradnju i socijalno funkcionisanje, posvećenost i savesnost, otvorenost za novo i alternativno, kapaciteti za nošenje sa novim i stresnim situacijama, itd. Sledi primer:

(radi zaštite autorskih prava navedeni primeri su ilustrativne i informativne prirode)*

Test ličnosti

Poštovani, pred vama se nalazi test samoprocene koji se sastoji od različitih tvrdnji. Pročitajte svaku od navedenih rečenica i zaokružite broj sa desne strane koji najbolje opisuje u kojoj meri se slažete sa datom tvrdnjom. Brojevi imaju sledeća značenja:    

1 - uopšte se ne slažem

2 - umereno se ne slažem

3 - nisam siguran/na

4 - umereno se slažem

5 - potpuno se slažem

Budući da se radi o relativno stabilnim i relativno trajnim karakteristikama kognitivno–psihološkog funkcionisanja, period važenja rezultata za kandidate koji ispune merila 2 godine.

KAKVI SU TO ZADACI KOJI SE ODNOSE NA KOGNITIVNE SPOSOBNOSTI?

Provera kognitivnih (intelektualnih) sposobnosti vrši se pomoću zadataka kojima se proveravaju različiti aspekti našeg intelektualnog funkcionisanja (npr. verbalne sposobnosti, logičke sposobnosti, numeričke, spacijalne  sposobnosti  (prostorno snalaženje), opseg radne memorije itd. Stoga, testovi se razlikuju prema aspektima kognitivnog funkcionisanja koje mere što što podrazumeva različitu vrstu i kombinaciju zadataka. Svaki zadatak započinje uputstvom, koje mora pažljivo da se pročita, pravilno shvaćena instrukcija vas vodi u tačan odgovor. Slede primeri:

(radi zaštite autorskih prava navedeni primeri su ilustrativne i informativne prirode)*

Test 1

Test se sastoji od liste reči. Vaš zadatak je da pažljivo pročitate svaku reč i na liniji pored upišete njeno značenje. Trudite se da vaši odgovori budu što precizniji. Za rešavanje testa imate deset minuta.

1. Minuta           ____________________________           
2. Krivica         ____________________________

Test 2

Pred Vama se nalazi lista pitanja iz oblasti opšte informisanosti. Pročitajte svako pitanje i na liniju pored upišite odgovor. Molimo vas da ne dajete više odgovora na isto pitanje. Test je vremenski ograničen. Vreme trajanja je pet minuta.

1. Koji je glavni grad Indije?            ____________________________________
2. Ko je napisao roman „Na Drini Ćuprija“?     _____________________________

* Test opšte informisanosti je naveden isključivo kao primer testa i ovakva vrsta zadatka se ne zadaje prilikom provere ponašajnih kompetencija u Službi za upravljanje kadrovima.

Test 3

U testu su navedeni različiti parovi reči. Označite da li su reči u paru istog ili suprotnog značenja. Vreme trajanja testa: dva minuta.

Test 4

Pred vama se nalazi više zadataka u formi niza brojeva. Ispod svakog je ponuđena lista odgovora. Svaki niz ima logičan smer, vaš zadatak je da označite koji broj nastavlja navedeni niz. Za rešavanje testa imate deset minuta.

1. 6 8 10 12 14 16 18 20
   1. 21
   2. 22
   3. 19
   4. 40
2. 8 11 14 17 20 18 16 14 12
   1. 15
   2. 9
   3. 10
   4. 8

• Zašto zadajemo različite zadatke i proveravamo različite aspekte intelektualnog funkcionisanja?

Zar nije „pamet jedna“? Iako u svakodnevnom životu ljude opažamo kao veoma pametne, prosečno pametne  ili možda malo sporije, ono na šta često ne obraćamo pažnju je da su ljudi u stvari pametni (i manje pametni) na različite načine. Neko, na primer, ima veoma razvijenu verbalnu inteligenciju, ima veliki fond reči i veoma dobro barata njima. Neko drugi može biti manje „jak“ na rečima, ali zato može imati izuzetno dobro razvijene numeričke sposobnostima, može biti dobar sa matematičkim formulama i uspešno rešavati matematičke zadatke. Treća osoba može imati osrednji uspeh u pogledu numeričkih sposobnosti, ali zato sa lakoćom može rešavati logičke zadatke nalik onima – nastavi niz. Četvrta osoba može veoma uspešno rešavati zadatke koji zahtevaju razumevanje prostornog rasporeda i orijentacije objekata ili veoma dobro i brzo zapažati izmene detalja na slici, dok na testu verbalnih sposobnosti ne demonstrira naročito postignuće.

Dakle, ljudi mogu biti inteligentni na različite načine i mi to proveravamo zadajući različite zadatke kognitivnih sposobnosti kako bismo na što bolji način aproksimirali njihove kognitivne kapacitete.

ZAŠTO MERIMO VREME IZRADE ZADATAKA KOJIMA SE PROVERAVAJU KOGNITIVNI KAPACITETI?

Kada dođete na psihometrijsko testiranje, prvi deo testa odnosi se na proveru kognitivnih sposobnosti. Uputstvo koje dobijete je da je potrebno da test radite što brže i što tačnije, jer je vreme izrade svakog od zadataka ograničeno. Broje se samo tačni odgovori i potrebno je da ih imate što više kako bi vaše postignuće bilo što bolje.

• Da li je vreme izrade jednako za sve zadatke? I da li može da se desi da neki kandidat ima više, a neki manje vremena za izradu istog zadatka?

Nemaju svi zadaci jednako vreme izrade. Za neke jednostavnije zadatke, predviđeno je kraće vreme izrade (npr. 2 minuta), dok je za neke složenije zadatke predviđeno duže vreme izrade (npr. 15 minuta).

Ipak, svi kandidati imaju podjednako vremena za izradu svakog od zadataka. Ne može se dogoditi da jedan kandidat ima više, a drugi manje vremena za izradu istog zadatka. Da bismo obezbedili jednake uslove za sve, provera psihometrijskih sposobnosti, uključujući i test kognitivnih sposobnosti vrši se elektronski - putem računara.

• Zašto je vreme izrade ovih zadataka ograničeno?

Više je razloga zbog kojih se meri vreme izrade zadataka kojima se proveravaju kognitivne sposobnosti.

Jedan razlog je zato što na osnovu broja tačno urađenih zadataka u zadatom vremenskom roku (npr 10 minuta) se vidi koliko nam je lako ili teško da rešavamo određeni tip zadataka. Ukoliko uspevamo da uradimo više zadataka u zadatom roku, to nam govori da je za nas taj tip zadataka lakši i da nam na tom polju bolje ide. To bi značilo i da smo u datom aspektu intelektualnog funkcionisanja uspešniji, odnosno, da smo u toj oblasti „pametniji“.

Drugi razlog zbog kojeg se meri vreme izrade testova kognitivnih sposobnosti je mogućnost uzajamnog poređenja kandidata. Naime, kada sve osobe imaju jednako vreme predviđeno za izradu zadataka, to nam omogućava da lakoću sa kojom rešavaju zadatke međusobno uporedimo. Kada svi imaju jednake uslove za izradu zadataka, tada možemo da za kandidata koji je za isto zadato vreme tačno uradio više zadataka kažemo da ima bolje postignuće na testu kognitivnih sposobnosti nego neki drugi kandidat koji je za isto to vreme imao manje tačno urađenih zadataka.

TESTOVI KOGNITIVNIH SPOSOBNOSTI – ŠTA MOŽE UTICATI NA MOJE POSTIGNUĆE I KAKO MOGU DA SE PRIPREMIM ZA OVE TESTOVE?

Najbolji način na koji se možete spremiti za proveru kognitivnih sposobnosti je da na testiranje dođete naspavani i odmorni, a testiranju pristupite na odgovorno–opušten način.

• Zašto je važno da dođete odmorni?

Zato što umor značajno utiče na našu efikasnost prilikom izrade testa. Kada smo umorni, naša pažnja je snižena, stepen razumevanja sadržaja koji je pred nama oslabljen, a brzina rada manja. Samim tim, naše postignuće na testovima na kojima je potrebno odgovarati što brže i što tačnije, će biti takođe - slabije. Da ne biste sami sebe sabotirali u trenutku kada Vam je važno da prikažete najbolje od sebe, podržavamo Vas da budete odgovorni prema sebi i obezbedite dobar odmor i san u danu koji prethodi testiranju.

• Šta to znači da testiranju treba da pristupim na odgovorno–opušten način?

Slušajte i pažljivo čitajte uputstvo za izradu svakog od zadataka. Ne počinjite sa izradom zadatka ukoliko niste sigurni da ste ga u potpunosti razumeli. Ako je ostalo još nekih nejasnoća – pitajte osobu koja vodi testiranje. Više puta se događalo da kandidat ima veoma slabo postignuće i da se na razgovoru nakon testiranja ispostavi da je započeo izradu testa, a da je potom shvatio da u stvari nije razumeo uputstvo. Međutim, jednom kada ste započeli izradu testa, ne možete se više vratiti na uputstvo. 

Dakle, pre nego što započnete sa izradom testa, ključno je da razumete šta se od Vas u datom zadatku očekuje, jer ukoliko niste shvatili šta je potrebno da radite, sasvim je sigurno da ćete tom zadatku imati slabo postignuće.

Nemojte brzati. Setite se – računaju se samo tačni odgovori i ako brzopleto pristupite izradi zadataka, to može negativno uticati na Vaše postignuće.

Fokusirajte se na zadatak, ne na vreme koje prolazi ili razmišljanje „da li ću ja ovo moći da dobro uradim“. Isto se odnosi i na sve druge Vaše aktivnosti na poslu ili kod kuće – dok traje testiranje, ostavite ih po strani, mobilni telefon isključite da Vas ne bi uznemiravao i u potpunosti se okrenite zadacima koji su pred Vama. Imamo samo jednu pažnju i ako je usmerimo na časovnik ili na neke druge misli, nećemo biti  usmereni na zadatak, a to može rezultirati slabijim postignućem. Zato fokusirajte svu svoju pažnju samo na zadatak, i nastojte da odgovarate što brže, ali i što tačnije.

I da rezimiramo, ukoliko želite da imate što bolje postignuće na proveru sposobnosti:

• Dođite odmorni i naspavani
• Pažljivo slušajte uputstvo za rad i postarajte se da ste u potpunosti razumeli šta je i kako potrebno raditi
• Nemojte brzati
• Isključite mobilni telefon
• Fokusirajte se samo na zadatak i tokom testiranja sve druge misli ostavite po strani.