Откривамо зашто ћутиш на енглеском

Кад год гледате филм или серију на енглеском, разумете све што ликови изговарају, све речи су вам познате, али када је ред на вас да причате, ствара себлокада. Успевате да изговорите само кратке одговоре, или чак бирате да ћутите. Како је могуће да имате знање језика, али не можете да причате на том језику?

Ова појава је много чешћа него што можда мислите. Многи говорници имају проблем да се упусте у разговор на енглеском језику, иако проблем није у недостатку знања.

Првенствено, постоји разлика између пасивног знања једног језика и активног коришћење истог, кроз формирање реченица. Оно што ми разумемо и препознајемо, складишти се у наше пасивно знање док ми не почнемо активно да користимо те речи и конструкције. Разлог зашто то знање остаје пасивно у нама, уместо да га са лакоћом преточимо у изговорену реч, најчешће је страх.

Грешке су део наше природе и сви то знамо, бар у теорији. Међутим, када дође тренутак да прихватимо сопствене грешке као нешто нормално и неизбежно, тада настаје проблем. Да ли је у питању страх од осуде других, осећај да је њихово знање веће од нашег знања или је то можда перфекциониста у нама који се плаши да нам нешто не иде? Можда је то и оно у нама што потискује упорност и тера нас да одустанемо, ако нам на прву не крене од руке савршено.

Школски систем додатно доприноси овом проблему. Често се потенцира учење правила и теорије, због чега у глави имамо све потребно знање, али не и слободу да се самостално изражавамо. Усмени део наставе је у већини школа занемарен, а заправо је то оно што нам је најпотребније да бисмо превазишли страх који нас кочи при комуникацији.

Још један чест узрок јесте навика да реченице прво формирамо на српском, а затим их у глави преводимо на енглески. Овај процес успорава говор и често води до неприродних конструкција, као да покушавамо да говоримо један језик кроз други.

Вероватно сте већ много пута чули да вам људи који течно говоре кажу да су језик научили кроз гледање филмова и серија. Иако ово може звучати као невероватан одговор који није од много помоћи, у њему има много истине. Тиме што гледамо серије и филмове, ми се излажемо језику. Што више слушамо говор једног језика, то су веће шансе да ћемо усвојити неке фразе, структуре и изговор.

Ипак, најпоузданији пут до ослобађања у самосталном говору јесте вежба. То не мора нужно да значи да се морате одмах упустити у комуникацију са изворним говорницима. Сваки вид вежбе може бити од велике помоћи. Покушајте што више да користите језик у свакодневним ситуацијама. Говорите наглас, описујте свој дан, планове и активности. Почните од једноставнијих реченица: шта радите, где идете, шта планирате. Чак и ако вам понекад зафали неки израз или нека реч, немојте одустајати. Ту реч можете потражити, а управо кроз такву употребу, нове речи најлакше прелазе у ваш активни речник. Најлакше ћете се ослободити прво сами са собом, а онда касније можете вежбати и са другима.

Најважније јесте да разумете да се грешке заиста догађају свима. Чак и изворни говорници некад погрешно изговоре или употребе неку реч. Људи вас неће осуђивати ако погрешите. На крају, није поента да говорите савршено, већ да се усудите да говорите.