Уредба о интерном тржишту рада ступила је на снагу 1. јануара 2020. године, као инструмент за  попуњавање радних места у државним органима.

Интерно тржиште рада је база података, односно представљено је као својеврсна евиденција која садржи низ података, који помажу да државни органи дођу до потребних кадрова и обрнуто, помажу да државни службеници или службеници пронађу (друго) радно место за себе.

Државни органи кроз ову базу исказују своје кадровске потребе и приказују слободна радна места. На овај начин, сви заинтересовани кандидати имају увид о каквом радном месту је реч и који је опис послова датог радног места. Даље, органи јасно приказују који су услови и компетенције неопходни за рад на том радном месту, која ужа унутрашња јединица органа попуњава слободно радно место, као и у ком звању (самостални саветник, виши саветник...). Орган тачно наводи и који је број извршилаца потребан у датом тренутку, као и која врста потребе је у питању – трајно или привремено попуњавање.

Дакле, уколико желимо да попунимо неко радно место, на првом месту треба да га – огласимо у евиденцији, како би било видљиво заинтересованим странама.

Будући да база евиденције интерног тржишта рада садржи и податке о нераспоређеним државним службеницима и државним службеницима и службеницима који желе премештај на друго радно место, органима је утолико олакшано јер већ имају „списак“ на коме могу пронаћи тражени кадар. Име, презиме, као и други лични подаци овог типа државним органима нису видљиви, већ искључиво подаци који могу бити релевантни за ангажовање некога за одређену врсту посла - образовање и степен стручне спреме, претходно радно искуство које има у и ван државног органа, опис послова радних места на којима је радио, положен државни или посебни стручни испити, оцене са три последња вредновања и податке о провераваним компетенцијама. Нераспоређени и сви они који желе премештај такође могу да наведу податак о жељеним радним местима, односно преференцијама у погледу радног места, области рада или државног органа и на тај начин себе приближе потенцијалном послодавцу.

Активним претраживањем базе, државни орган може препознати једног или више кандидата који би могли да одговарају потребама радног места. Кандидате државни органи могу контактирати преко Службе за управљање кадровима, која је једини учесник у процесу који има увид у све податке и која води читаву евиденцију. Служба служи као спона, односно повезница која посредује између заинтересованих страна у циљу њиховог ефикаснијег повезивања. Након повезивања и упознавања, учесници на интерном тржишту рада или завршавају своју потрагу, или је настављају даље.

Уколико желимо да нешто добро функционише, сви заинтересовани актери у том процесу треба да преузму активну улогу, у овом конкретном случају како би кадровске и пословне потребе и једних и других биле што ефикасније задовољене. Шта то тачно значи? Није довољно да државни орган на интерном тржишту рада само искаже да одређено радно место није попуњено. Јединица за кадрове тог државног органа у сваком тренутку може да претражи базу и утврди да ли на интерном тржишту рада постоји државни службеник или службеник који би могао да одговара датом радном месту. Даље, преко контактирања Службе за управљање кадровима, државни орган може да ступи у контакт са лицем за које је заинтересован и даље спроведе проверу посебних функционалних компетенција и читаво упознавање са кандидатом.

Попуњавање слободног радног места путем интерног тржишта рада може бити веома брз, ефикасан и далеко једноставнији начин доласка до доброг кандидата, будући да говоримо о особама које се већ налазе у систему државних органа и изразиле су жељу за премештајем, или да буду преузете. Међутим, потребно је да га државни органи активно користе, како би могли да осете његове бенефите.