(Tajni) Deda Mraz - kao podsetnik na radost i decu u nama

Jedan je period godine koji nas asocira na Deda Mraza, figuru iz detinjstva koju smo toliko voleli i u koju smo toliko verovali. Koliko je to fascinantno, neka osoba, koju nikad nismo videli niti upoznali, ostaviće nam, samo zato što je to običaj za Novu godinu, poklon ispod jelke. Nama to kao detetu zvuči savršeno logično i naravno da ne postavljamo nikakva pitanja, jer ko još ne voli poklone i iznenađenja. Naravno da samopouzdano i sa punim pravom smatramo da zaslužujemo poklon(e),  još sastavimo i poduži spisak želja.

Danas je situacija malo drugačija. Znamo da „pravi“ Deda Mraz ne postoji, a želje su nam se dosta izmenile. Dok dočekamo period novogodišnjih i božićnih praznika, već smo se poprilično umorili i istrošili, mentalno, emotivno, fizički i ko zna kako sve još. Želja je da se dočeka taj period kada će se provesti vreme sa porodicom, ne biti u žurbi, malo zastati, makar na trenutak odmoriti dušu i nahraniti je nekom pozitivnom energijom. Iako deluje pesimistično, koliko zapravo neki vedri duh i pored svega živi u nama govori to što ipak većina okiti i svoj radni prostor u periodu iščekivanja praznika, a ne samo životni. Zatim, razmišljamo čime da obradujemo kolege, naše „saborce“, „cimere“, rame za kukanje, rame za svađanje, rame za pomaganje oko zadataka i traženja rešenja, da li nekom poslasticom, da li nekom simboličnom sitnicom. A u svemu još dodatno može da nas spoji i osoba koja ne postoji – Deda Mraz.

Dosta kompanija i organizacija praktikuje da oživi duh detinjstva, nekadašnjeg izvora radovanja, iščekivanja, darivanja. Igrica koju rado praktikuju je „Tajni Deda Mraz“ (kao da pa drugačiji Deda Mraz i postoji!). U igrici učestvuju ili svi, ili samo oni koji žele, a iz „šešira“ svako izvuče ceduljicu sa imenom kolege, kome će zapravo biti „Tajni Deda Mraz“ i darivati ga i obradovati nekim poklonom. Tako dobijamo neku novinu u poslovnoj svakodnevnici - odjednom, zaposleni pored osnovnih zadataka za kraj godine, dobijaju i jedan novi, „tajni zadatak“, potpuno drugačiji od svega što na poslu rade, a to je osmisliti sitnicu, iznenađenje za ispod jelke, za tog nekog kolegu. Zadatak je da malim znakom pažnje obraduju nekog koga znaju manje ili više, sa kojim svakako dele neki zajednički prostor, naziv kompanije kojoj pripadaju, iste ili slične izazove i „male pobede“. Dakle, koliko god da se poznaju ili ne baš toliko dobro, koliko god da se simpatišu ili ne, dele nešto zajedničko. A to je neretko i želja da na trenutak osveste i probude uspavano dete u sebi, da se raduju darivanju i to obostranom. Jer i svaki „Tajni Deda Mraz“ ima svog Tajnog Deda Mraza, osobu koja će njega/nju darivati i potruditi se da je obraduje i uveseli.

Zašto igrati ovu igru i šta ako izvučem nekoga koga ne poznajem toliko dobro?

Koliko kao odrasli umemo da komplikujemo stvari, a kao deca smo bili tako jednostavni – sastavimo spisak želja i samo ponavljamo pitanje koliko još do Nove godine i čuvenog dolaska Deda Mraza. Ne pitamo se da li želimo da nam neki neznanac ostavi poklon, ne postavljamo sebi brdo nekih pitanja, koja samo mogu da pokvare zabavu. A zašto je igrati? Zato što radosti nikad dosta. Zato što je lepo stvoriti neki TRENUTAK, „izmestiti“ se i svakodnevnice, zastati i provesti neko drugačije vreme sa kolegama, upoznati nekog drugog i kroz drugačiju prizmu, a ne samo prizmu radnog stola gde sedi i poslova koje obavlja. Koliko samo jedni o drugima možemo lepo da saznamo dok smo na „tajnom zadatku“ i biramo poklon. Koliko se u nama pozitivne energije i nestašluka javlja dok razmišljamo o iznenađenju za druge. Koliko se samo novih priča i uspomena izrodi. A priče koje se prepričavaju, a u kojima smo svi učestvovali su upravo ti momenti koji spajaju i povezuju ljude. Nekadašnju decu, koja nisu birala da li su iskustva dobra ili loša, samo dok je bilo zajedničkih iskustava, koje zbližavaju ljude. Trenutak je taj koji inspiriše ljude, ali ih i povezuje i čini dobro raspoloženima, radosnima. Neke jednostavne stvari mogu održati kako motivaciju za rad, tako i prosto neki pozitivan duh i atmosferu u poslovnom prostoru. Hajde da onda kad god je moguće kreiramo te trenutke i zajedničke lepe uspomene. Jer zadaci prođu, poslovi se završe, a trenuci i uspomene ostaju. Dete u nama će nam biti zahvalno.