Заступљеност енглеског језика међу нама: Да ли енглески потискује наш матерњи језик?

У свакодневном животу, свако од нас макар једном дневно употреби неки англицизам. Користимо речи као што су кул, супер, сори, а да притом ни не размишљамо о томе да то нису наше речи, да у нашем језику постоје адекватне речи које бисмо могли да искористимо, али ипак бирамо да користимо позајмљенице.

Да ли сте приметили да нам је често некако лакше да се изразимо на енглеском или неком другом страном језику, када треба да изразимо емоције или проблеме? То је зато што се на тај начин, користећи други језик, одвајамо од тешких осећања. Постављамо емоционалну баријеру између себе и онога што нам пада тешко да изговоримо, а када говоримо на другом језику, имамо осећај као да то говори неко други уместо нас. Овде се поставља и питање да ли се, одвајајући се од тих осећања, уједно одвајамо и од нашег матерњег језика.

У свакодневном животу изложени смо енглеском језику, како кроз друштвене мреже и модерну технологију, тако и на послу и у школи, међу колегама и другарима из клупа. Код младих је посебно приметно да све чешће користе позајмљенице уместо домаћих израза и устаљеног српског вокабулара. Управо из тог разлога сваког дана имамо све више и више неологизама. Из ког разлога данас многи млади не желе да се повезују са матерњим језиком? Често се ни не труде да се присете наше речи, већ им је лакше да употребе англицизам. Многи млади имају потребу да се покажу пред вршњацима и, како би то постигли, желе да истакну своје знање, како самог језика тако и популарног садржаја. У данашње време домаћи филмови, серије и други садржаји често нису у првом плану, док су млади више заинтересовани за страну продукцију. Иако и ми имамо бројне квалитетне и поучне садржаје који су култни и који верно приказују нашу прошлост и нека друга времена, они полако падају у заборав.

Иако све ово наведено стоји као чињеница, данашња распрострањеност енглеског језика има и своје позитивне стране. Првенствено, то што све више људи познаје језик на задовољавајућем нивоу у великој мери олакшава комуникацију са људима ван Србије, како када смо ми туристи, тако и када туристи долазе у нашу земљу, што истовремено подстиче развој туризма. Такође је повећана доступност информација од светског значаја, које нам можда не би биле у потпуности доступне да не познајемо енглески као универзални језик. Још једна предност познавања језика јесте и то што нам отвара бројне могућности у свету посла. Већина послодаваца данас очекује, па чак и захтева знање енглеског језика као услов за запошљавање.

На крају, не можемо рећи да је енглески језик непријатељ нашег матерњег језика. Напротив, он нам отвара бројне могућности и повезује нас са светом. Међутим, проблем настаје оног тренутка када почнемо да заборављамо сопствене речи и да их свесно замењујемо туђим. Право питање, дакле, није да ли енглески потискује наш језик, већ колико смо ми сами спремни да сачувамо оно што је наше. Јер језик који говоримо није само средство комуникације, већ део нашег идентитета.

Зато је важно да, уз знање енглеског, негујемо и поштујемо свој матерњи језик, јер тек тада можемо бити истински богати као говорници оба језика.