Чувари од заборава: дигитална прича једне библиотеке

Сада већ давне 1967. године основана је под тадашњим називом Управа за опште службе републичких органа. Исте године почиње са радом и специјална библиотека Управе, која и данас постоји и ради, а намењена је искључиво запосленима у државним органима. Вишедеценијским одржавањем ове библиотеке, фонд се непрестано увећавао. Током протеклих година фонд библиотеке је постао значајно богатији у погледу разноврсности литературе. Примера ради, 2013. године фонд је износио 21.360 примерака библиотечке грађе. Данас је тај број скоро дупло већи и износи 41.297 примерака публикација. Резултат тога је да се у библиотеци Управе за заједничке послове републичких органа (УЗЗПРО) налазе одабрани наслови из области класичне и модерне књижевности, важна дела најчитанијих домаћих и страних аутора, али и стручна правна литература, биографије, монографије и енциклопедије као и одабрани наслови из есејистике.

У библиотеци у Немањиној 22-26, поред поменутих публикација, налази се и нешто старија и осетљивија грађа која датира из 1868. године и обухвата период све до 1941. године. Тако се у библиотеци могу пронаћи различите збирке закона из наведеног периода, уредбе, стенографске белешке, биографије, историјска литература и мањи број докумената из периода Великог рата и Другог светског рата. Ова грађа је смештена на посебним полицама, а корисници могу је прегледати у просторијама библиотеке.

Библиотека Управе располаже и другим, нешто мањим фондовима на више локација, а то су првенствено библиотека на Андрићевом венцу у Председништву и други мањи фондови у репрезентативним објектима. О публикацијама на тим местима воде рачуна библиотекари Управе путем пописа и ревизија, али због природе обављања послова у самим објектима у којима се грађа налази, њој корисници библиотеке не могу приступити.

Међутим, како је ера дигитализације одавно почела, природно, овај процес је постао веома важан за библиотеку, те се грађа која има значај за кориснике, али и ширу јавност, овим процесом поставља на сајт УЗЗПРО у оквиру одељка „Дигитална библиотекаˮ. Дигитализацијом обрађиван је и значајан број наслова из библиотечке грађе са Андрићевог венца, који ћемо настојати да проширимо. Процес дигитализације започет је 2013. године, од тада се прегледа и селектује поменута стара грађа. Тако је омогућено да ова грађа буде доступна свима и то потпуно бесплатно, а од историјског је и културног значаја. Ово је сегмент посла на који је библиотека веома поносна. Управо ове године, дигитална библиотека је достигла број од хиљаду скенираних публикација. Када се све сабере, библиотека Управе је процесом дигитализације до данас обрадила преко 58.000 страница разноврсне грађе. Намера нам је да ову активност још више унапредимо те свакодневно радимо на проширењу фонда дигиталне библиотеке. Процесом дигитализације желимо да обрадујемо читалачку публику занимљивим документима и књигама из 19. и с почетка 20. века, које је вредно сачувати од зуба времена и заборава. Верујемо да смо на том пољу урадили велики помак, и континуираним радом ће се количина доступне грађе увећавати.

У посебним условима библиотека Управе чува стару и ретку грађу, укупно 103 публикације које по Закону о старој и реткој библиотечкој грађи морају бити под заштитом. У стару и ретку грађу спадају све рукописне књиге на српскословенском и српском језику српскословенског периода, закључно са 18. веком. Прецизније, у стару и ретку грађу спадају рукописне књиге настале до 1867. године на српскословенском, рускословенском (у српској употреби), славеносрпском и српском народном језику.

Поред библиотечке грађе, у просторијама библиотеке се чувају и службена гласила, и то она која датирају још из 1920. године па све до последњих бројева објављених у текућој години. У погледу ове грађе такође се примењује процес дигитализације и направљена је велика електронска база правних прописа. База је настала 1990. године, а унапређена 1996. када је и започето са процесом скенирања и обрађивања службених гласила. База се попуњава прописима, релевантним подацима о њима и скенираним страницама прописа, свакодневно. Тиме се сваки пропис може прочитати у електронском облику.

Одржавање базе правних прописа, стога, представља важан посао којим се бави одељење за библиотечке и информационо-документационе послове. Базу је могуће претраживати по називу правног прописа, години издања и гласила у коме је пропис објављен. Она тренутно обухвата све важеће и неважеће прописе објављене у службеним гласилима у периоду од 1990. године па до данас и броји укупно преко 155.000 прописа. Важно је напоменути да је потпуно бесплатна и доступна сваком коме је потребан увид у правне прописе објављене су у Службеном гласнику Републике Србије, Службеном листу Града Београда, Службеном гласнику Републике Србије-Међународни уговори и Службеном листу АП Војводине. Идеја нам је да базу правних прописа у будућности додатно проширимо, тако да ће она сезати све до 1920. године и тиме обухватити не све, али барем добар део прописа из прошлости које сматрамо важним.

Библиотека једном месечно објављује информативни Билтен који је такође доступан у електронском облику на сајту Управе. У њему пружамо све поменуте информације везане за рад одељења и кратак месечни преглед активности у одељењу.

Врата библиотеке у Немањиној 22-26 отворена су за све запослене у органима државне управе. Она функционише по правилима које имају и све јавне библиотеке, а учлањење је бесплатно. Наши корисници могу задржати књигу до 30 дана, продужити рок за враћање, а библиотекари су увек на располагању да пронађу жељени наслов из постојећег фонда, пруже додатне информације, дају препоруку или упуте на друге библиотеке где се наслов може наћи уколико га ми још увек не поседујемо. Чланови и будући чланови библиотеке могу погледати комплетан фонд библиотечке грађе и доступност наслова, онлајн у библиотечкој бази података „Библисˮ.

Позивамо све — државне службенике, истраживаче и љубитеље књиге — да завире у ризницу знања која је отворена за све!