Да ли је досада на послу увек лењост? А шта када посао изгуби смисао?

Данас говоримо о boreout синдрому – да, добро сте прочитали, није burnout. Сигурно сте безброј пута чули за burnout синдром (синдром сагоревања) и можда се препознали у неком од његових симптома. Ипак, истраживачи све чешће у радном окружењу препознају један другачији, тиши феномен – boreout синдром. Иако по манифестацијама подсећа на сагоревање, оно што га суштински разликује јесте узрок.

Док код burnout-а говоримо о преоптерећености и хроничном стресу, boreout настаје услед недовољне стимулације, монотоније и осећаја искључености. Реч је о стању у ком запослени не осећа изазов, не види простор за раст и постепено губи ангажованост. Последице се не задржавају само у професионалној сфери – могу се јавити:

• депресивност

• апатија

• несаница

• осећај умора

• смањена професионална ефикасност, али и физички симптоми попут главобоље, вртоглавице и стомачних тегоба. Парадоксално, иако је реч о „синдрому досаде“, последице могу бити једнако озбиљне као код синдрома сагоревања.

Узроци и фактори ризика

Фактори који доприносе развоју овог стања најчешће су:

• дуготрајно обављање истих задатака

• изостанак прилика за напредовање

• недостатак квалитетне интеракције са колегама.

Савремена истраживања повезују boreout са ширим феноменом отуђења на радном месту и неговањем индивидуалистичке културе рада, у којој изостају сарадња и осећај припадности.

Култура повезаности као заштитни фактор

Управо је култура повезаности један од кључних заштитних фактора. Када постоје:

• заједништво

• размена идеја
• узајамна подршка,

мања је вероватноћа да ће се развити осећај бесмисла. Одговорност је обострана – послодавац треба да подстиче:

• тимски рад

• професионални развој

• осећај припадности,

док запослени имају задатак да активно учествују, преузимају иницијативу и траже начине да свом раду дају лично значење.

Boreout у државној управи

У контексту државне управе, ризик од доживљаја бесмислености често може бити мање изражен, јер је рад усмерен на службу грађана и остваривање јавног интереса. Свакодневна сарадња и координација у оквиру система пружају јасан осећај друштвене сврхе, а свест да посао има шири значај представља снажан заштитни фактор у односу на један од главних предиктора boreout-а – осећај да оно што радимо нема сврху.

Ипак, ни овај систем није имун. Boreout може бити посебно изражен у околностима које подразумевају:

• понављајуће, рутинске, формализоване задатке

• мало простора за иницијативу и креативност.

То је нарочито изазовно за генерације које тек ступају на тржиште рада, а које покрећу динамика, разноврсност и осећај развоја. Уколико изостанe могућност учења, промене или преузимања одговорности, и у систему који носи јасну друштвену сврху може се јавити постепен осећај професионалне празнине.

Превенција и професионални развој

Као важна превентивна мера издваја се подстицање професионалног и личног развоја.

Могућности укључују:

• менторске програме

• учешће на стручним скуповима

• рад на пројектима

• стицање нових компетенција.

Једнако је важна и могућност промене радних задатака или радног окружења. Нови изазови и другачија динамика рада често поново покрећу осећај ангажованости и спречавају професионалну стагнацију.

Интерно тржиште рада

Систем државне управе располаже конкретним механизмима интерне мобилности, међу којима посебно место заузима Интерно тржиште рада. Ово је инструмент за попуњавање слободних радних места у државним органима који омогућава:

• задржавање квалитетних кадрова

• каријерни развој запослених

• заштиту радно правног статуса.

Кроз електронску евиденцију слободних радних места и кадровских потреба, као и пријаву запослених који желе трајни или привремени премештај, омогућава се брже и економичније повезивање компетенција са конкретним потребама система. На тај начин се улаже не само у ефикасност рада органа, већ и у дугорочну мотивацију и развој запослених, што представља један од кључних заштитних фактора у превенцији boreout-а.

Последице хроничне досаде

Важно је нагласити да досада на послу сама по себи није алармантна. Повремени пад мотивације је нормалан. Међутим, хронично одсуство изазова и смисла може довести до продубљених психолошких тешкоћа. Истраживања указују на повезаност boreout-а са:

• депресивношћу

• анксиозношћу

• појачаним стресом.

Симптоми неретко прате запослене и ван радног времена, а стање може трајати дуго, понекад и годинама, ако се не препозна и не адресира.

Како се носити са boreout-ом

Иако се као једно од решења често наводи додељивање инспиративнијих задатака, пракса показује да особе које су већ ушле у стање boreout-а могу испољити отпор према изазовима и повлачити се у активности које нису повезане са послом. Важно је разумети да ово није питање лењости, већ одбрамбени механизам који настаје као последица дуготрајног осећаја бесмисла.

Са друге стране, постоје послови који су по својој природи рутински и мање стимулативни. У тим ситуацијама квалитетни међуљудски односи, осећај припадности и подршка надређених имају пресудну улогу. Када руководиоци препознају и истичу значај доприноса својих запослених, јача се осећај вредности и професионалног идентитета.

На крају, boreout нас подсећа на нешто суштинско – људима није потребан само посао, већ смисао у послу. Када знамо зашто нешто радимо и коме тиме доприносимо, чак и рутински задаци добијају другачију тежину. Зато је важно да и организације и појединци негују културу развоја, повезаности и сврхе. Јер ангажованост није питање количине посла, већ његовог значаја.