Ф.О.М.О. (страх од пропуштања) – зашто настаје и како га превазићи?

Ваше време је ограничено, немојте га губити живећи живот неког другог – Стив Џобс.

Ф.О.М.О. (Fear of Missing Out), односно страх од пропуштања, јесте термин који се први пут јавио 2004. године у колумни Патрика Мекгиниса. Он је употребио овај акроним како би описао анксиозност коју је осећао покушавајући да избалансира учествовање у превеликом броју социјалних догађаја. Сигурно сте се и сами сусрели са овим осећањем приликом све учесталије употребе друштвених мрежа. Без обзира на то да ли су у питању фотографије и објаве блиских пријатеља или познаника, гледање истакнутих тренутака туђих живота, кроз призму филтера који их улепшавају и модификују како би импресионирали пратиоце и оставили позитиван утисак, може довести до анксиозности и растуће напетости пред многобројним изборима који нам се пружају сваки дан. Некада је то несигурност да ли се одлучити за опцију А или Б, а понекад се јавља и изолованост због осећаја да сви други живе бољи живот него ми. Константно се јавља утисак да су сви око нас на узбудљивим путовањима, уживају у природи или социјализовању са пријатељима, посећују забавне друштвене догађаје, а у тој маси одабраних животних исечака нема места за мање интересантне, али ипак неопходне активности попут одласка на посао, чишћење животног простора или обављање велике недељне куповине.

Услед ужурбаности модерног начина живота често се може јавити несвесна потреба да импресионирамо људе у нашем окружењу, без обзира на то да ли су у питању пријатељи, колеге или познаници. Чак иако припадате старијим генерацијама које нису толико навикнуте на свеприсутнији утицај друштвених мрежа, ова врста несигурности и затрпаност изборима се може јавити у било ком животном добу. Узмимо за пример жену у шездесетим годинама која слуша бројне приче о унуцима и унукама својих вршњака, до те мере да и сама пожели успех на том пољу, али уједно осећа и грижу савести зато што се то већ увелико није догодило.

Заправо, Ф.О.М.О. се јавља услед оптерећености оним штонемамо, уместо фокусираности и истинске захвалности на ономе што већ поседујемо. Захвалност је један од кључних начина да се изборимо са овим негативним осећањем, чак и ако то подразумева непрестано подсећање да није све онако као што се чини на друштвеним мрежама, као и на то да људи у нашим животима неће увек изнети свој „прљав веш“ на видело или негативна осећања која их тренутно тиште. Ако константно проверавате обавештења на свом телефону или осећате напетост када нисте у току са актуелним дешавањима, ограничена употреба друштвених мрежа, или телефона уопште, може помоћи приликом суочавања са овим осећањем. Посветите се присутности у садашњем тренутку и неговању искрених односа, уместо претераног укључивања у површне разговоре.

Такође, приликом доношења крајњих одлука, важно је придржавати се истих уместо упуштати се у шта би било кад би било сценарије. Свака одлука са собом доноси и последице, али истрајност у изборима, као и учење на сопственим грешкама, може помоћи приликом лакшег, бржег и ефикаснијег одлучивања у будућности. Нико се никада није сложио са ставом да тајна успеха лежи у неодлучности, али страх од непознатог може негативно да утиче на самопоуздање и могућност да се истраје у започетом. Бити одлучан подразумева храброст да одаберете оно што заиста желите у датом моменту и прихватите чињеницу да ћете, на крају крајева, једноставно морати да пропустите све остало.

Колико сам тога пропустио само зато што сам се плашио да ћу то пропустити – Пауло Коељо