Поводом обележавања 1. маја, Међународног празника рада, разговарали смо са Дејаном Костићем, доктором правних наука. У разговору су разматрани значај радних права данас, изазови у њиховој заштити, као и улога институција и појединаца у њиховом очувању и унапређењу.
Како бисте објаснили значај радних права, посебно у контексту обележавања Првог маја?
Први мај представља симбол историјске борбе за радничка права, али и важан подсетник да достигнути ниво права није трајно загарантован. Овај датум нас сваке године подсећа да се права не могу посматрати као потпуно остварена, већ као тековина која захтева континуирану заштиту и унапређење. У том смислу, радничка борба није ограничена на прошлост, већ је сталан процес који се прилагођава савременим друштвеним и економским околностима.
Који су кључни изазови у заштити права радника у Србији и у којој мери су усклађени са међународним стандардима?
Савремени изазови у области радних права у великој мери су условљени глобалним економским кретањима и све израженијом интернационализацијом тржишта рада. Присуство великог броја послодаваца из различитих држава, као и све већи број страних радника у Србији, доприноси разноврсности радних пракси и захтева њихово усклађивање са домаћим законодавством. Посебан изазов представља очување стандардa као што је принцип „8-8-8“ (осам сати рада, осам сати одмора и осам сати слободног времена), који је под притиском глобалне конкуренције, нарочито са тржиштима на којима су радни услови значајно другачији.
Када је реч о усклађености са међународним стандардима, законодавни оквир Републике Србије у великој мери је усклађен са релевантним међународним нормама. Србија активно прати и ратификује конвенције Међународне организације рада, прилагођавајући своје прописе тим стандардима. Ипак, као и у другим областима, изазови се јављају у примени прописа у пракси, што захтева континуирано унапређење институционалних механизама.
У том процесу значајну улогу имају надлежне институције, пре свега Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, судови, Инспекторат за рад, као и Управа за безбедност и здравље на раду, које кроз различите механизме обезбеђују примену прописа и заштиту права запослених.
У којој мери су институције државне управе кључне за унапређење и заштиту радних права и где видите простор за даље унапређење?
Институције државне управе имају кључну улогу у систему заштите радних права, како у креирању законодавног оквира, тако и у примени истог. Кадровски потенцијали у овим институцијама су на високом нивоу, али постоји простор за даље јачање, посебно у квантитативном смислу. Повећање броја стручњака на терену, нарочито инспектора рада и инспектора за безбедност и здравље на раду, допринело би ефикаснијој контроли и доследнијој примени прописа.
Када говоримо о правима радника данас, шта је најважније да појединац разуме о сопственој улози у њиховом очувању и унапређењу?
Поред институционалног оквира, значајну улогу има и сваки појединац. Сваки запослени, без обзира на своју позицију, представља важну карику у систему заштите радних права. Активним залагањем за сопствена права, појединац доприноси и ширем друштвеном контексту. Посебно се истиче значај синдикалног организовања, које представља један од најефикаснијих механизама за остваривање и унапређење радничких права. Историјско искуство показује да су значајни помаци у овој области остварени управо захваљујући организованом деловању запослених.
Обележавање Првог маја, стога, није само подсећање на историјске тековине, већ и прилика да се укаже на савремене изазове и потребу за континуираним унапређењем система заштите радних права, кроз заједничко деловање институција, послодаваца и запослених.
Програм Вибер заједнице
Скенирајте QR код да бисте се придружили заједници
Понедељак
Како да унапредите своју каријеру
Уторак
Све о изборном поступку и понашајним компетенцијама
Среда
Конкурси за нова радна места
Четвртак
Дан за ваша питања (од 12 до 14 часова)
Петак
Припрема за проверу општих функционалних компетенција