Кад ти је потребна тишина више од славља – празници у твом ритму

Чињеница да су кључни датуми у календару прошли не значи да је колективни притисак нестао. Празнична атмосфера која се протеже кроз добар део децембра и јануара често носи са собом невидљиви терет. То што се Земља окренула око Сунца и што су велика славља за нама, не значи да твоји проблеми, сезонски вирус који те је оборио или пад енергије нестају на дугме. Стални друштвени императив да се „мораш осећати посебно” током целог овог периода је заиста исцрпљујућ.

Ако те је савладао вирус, објективно ти је лоше – тело тражи супу, чај и мировање, а не вештачку еуфорију која се на силу одржава. Ако си у лошем расположењу, преостали сјај украса на улицама само још више наглашава мрак који можда осећаш изнутра. Празнични маркетинг нас агресивно гура у наратив о „најлепшем добу године”, што може бити поприлично иритантно ако се тренутно налазиш у слабом здравственом или менталном тренутку. Сасвим је у реду да ти је овај дуги зимски период тежак или чак неподношљив.

​Зашто је ово заправо „чиста” ситуација?

Иако звучи необично, пролазити кроз ове дане у оваквом стању има једну предност: нема разочарења. Већина људи која јури присилну срећу често заврши са осећајем празнине чим се светла угасе, јер се очекивано „велико чудо” није догодило. Ти си барем искрен према себи. Ако си сада у тишини или на зачељу своје снаге, твој пут води искључиво ка опоравку. 

Гледај на то из ове перспективе:

​Принудни опоравак: Кад те вирус или лоше стање избаце из свакодневице баш током опште гужве, то је заправо начин да те свет остави на миру. Не мораш нигде да идеш, не мораш ником да се јављаш нити да испуњаваш друштвена очекивања која јануар често носи.

​Слобода од очекивања: Кад већ околности нису „идеалне”, онда је потпуно небитно шта ћеш радити. Можеш да гледаш филмове по свом избору, једеш оно што ти прија и заспиш кад год желиш. Та врста независности од „општег духа празника” је својеврсна слобода.

​Реални оптимизам: Ствари се мењају. То је закон природе, не само психологије. Чак и ако тренутно не видиш излаз, чињеница да пролазиш кроз ове недеље иако ти није до славља, показује да си јачи него што мислиш. Овај период исцрпљености ће проћи, баш као што пролази и свака друга фаза. Кад се ова празнична еуфорија коначно потпуно утиша, ти ћеш већ бити у предности јер си своју унутрашњу борбу већ пребродио.

​Да би додатно сачувао свој мир, покушај да примениш и следеће принципе:

• Искључивање притиска друштвених мрежа

Највећи непријатељ унутрашњег мира су друштвене мреже на којима се рекапитулације и даље смењују. Чак и када си свестан да је то само улепшана илустрација, твој ум може несвесно почети да се упоређује. Удаљавање од апликација омогућава ти да се фокусираш искључиво на свој опоравак.

• ​Техника радикалног прихватања

Уместо да трошиш енергију на отпор према чињеници да се осећаш лоше док се други још увек веселе, констатуј тренутно стање без осуде. Реци себи: „Тренутно ми је тешко и то је моја тренутна реалност. Борити се против овог осећања само ствара додатни замор.” Када прихватиш своје стање, оно често природно почне да губи на свом интензитету.

• ​Креирање заштићеног простора

Када су организам и психа уморни, чула постају преосетљива. Чак и преостала светла и празнична бука могу бити узнемирујући. Преузми контролу над својим окружењем – прилагоди осветљење, обезбеди тишину и креирај амбијент који од тебе не захтева никакву социјалну или емоционалну реакцију.

• ​Одлагање животних рекапитулација

Јануар нас често приморава да сводимо рачуне. Ако си тренутно у стању исцрпљености, те анализе ће бити нереално песимистичне. Забрани себи доношење великих животних закључака док се не осетиш боље. Твој садашњи поглед на свет је привремено замагљен – сачекај да се видик рашчисти пре него што оцениш свој живот или себе.

​Док други још увек троше енергију на форму, ти се посвети суштини – свом миру и исцељењу. То је највреднији начин да закорачиш у све што долази.