Када ,,бити мушкарац“ постане терет: друштвена очекивања и ментално здравље мушкараца

Од најранијег детињства, дечаци и девојчице сусрећу се са различитим порукама о томе какви би требало да буду. Док се девојчицама чешће ,,дозвољава“ да покажу рањивост, тугу или страх, дечаци неретко одрастају уз поруке попут буди јак, не плачи, издржи или сам реши проблем. Иако се ове поруке често преносе са добрим намерама, оне могу имати дугорочне последице на начин на који мушкарци доживљавају себе, своје емоције и своје место у друштву.

Друштво често поставља јасна очекивања о томе шта значи бити успешан мушкарац. Од мушкараца се очекује да буду самостални, одлучни, финансијски и емоционално стабилни, професионално остварени и спремни да преузму одговорност за друге. Оваква очекивања нису нужно проблематична сама по себи. Међутим, проблем настаје онда када постану једини прихватљиви начин постојања и када не остављају простор за људску рањивост, несигурност или грешку.

Многи мушкарци се током живота сусрећу са притиском да испуне више друштвених улога истовремено – да буду успешни запослени, одговорни партнери, брижни очеви, поуздани пријатељи и ослонац својој породици. Када се од особе очекује да у свим овим областима функционише беспрекорно, неуспех или тешкоћа могу бити доживљени као лични пораз, а не као природан део животног искуства.

Родни стереотипи додатно отежавају ову ситуацију. Представа да мушкарац мора бити снажан, рационалан и увек под контролом може довести до тога да емоције попут туге, страха, стреса или беспомоћности буду потиснуте или скривене. У таквом окружењу многи мушкарци развијају осећај да немају право на рањивост или да ће тражење помоћи бити протумачено као слабост.

Ментално здравље не зависи само од индивидуалних карактеристика и начина на који се особа носи са животним изазовима. На њега значајно утичу и друштвени фактори – норме, очекивања, поруке које добијамо из окружења и начин на који друштво дефинише пожељна понашања. Када одређена група људи осећа да мора да потискује важан део свог искуства како би била прихваћена, то може оставити последице по њихово психолошко благостање.

Због тога је важно да разговор о менталном здрављу мушкараца не буде усмерен само на појединца, већ и на друштвени контекст у којем он живи. Уместо да постављамо питање зашто мушкарци не говоре довољно о својим емоцијама, можда је корисније запитати се какве поруке добијају када покушају да их изразе. Да ли стварамо окружење у којем је прихватљиво рећи није ми добро, потребна ми је подршка или не могу све сâм?

Промена друштвених очекивања не значи одустајање од вредности као што су одговорност, истрајност или снага. Напротив, она подразумева ширење простора за различита искуства и различите начине њиховог изражавања.

Бити снажан не значи бити без емоција. Бити одговоран не значи носити све сâм. Бити мушкарац не значи одрећи се потребе за подршком.

Месец свести о менталном здрављу мушкараца подсећа нас да ментално здравље није само индивидуална одговорност, већ и друштвена тема. Отварањем разговора о родним стереотипима, очекивањима и притисцима којима су мушкарци изложени, доприносимо стварању окружења у којем је брига о менталном здрављу доступна и прихватљива за све.

Друштво које дозвољава мушкарцима да буду аутентични, да покажу емоције и да потраже подршку када им је потребна, истовремено је друштво које брине о добробити свих својих чланова.