Како стилови афективног везивања обликују лидерство у пракси?

Када говоримо о контексту пословања, суочени смо са великим променама на тржишту које се свакодневно дешавају, а нарочито када је у питању значај концепта управљања људским ресурсима. Можемо се сложити да се лидерство какво данас познајемо значајно разликује од некадашњег лидерства. Некада су се у организацијама највише ценили ауторитет, хијерархија и контрола, док је успешан лидер био онај који је доносио одлуке, давао директиве и очекивао послушност. Данас се, међутим, акценат помера ка значају емоционалне интелигенције, способности да се инспиришу и оснаже други, као и ка изградњи међусобног поверења. Лидерство више није питање позиције, већ односа, утицаја и капацитета да повежемо људе око заједничке визије.

Неуспех лидера може скупо коштати организацију у смислу новца, али довести и до последица због погрешних одлука, контрапродуктивног радног понашања услед високог нивоа стреса и флуктуације међу запосленима. Из ових разлога, све су важнији концепти попут личности лидера, начина на који приступа међуљудским односима и његовог понашања у радном окружењу. Лидерство директно утиче на дугорочну посвећеност запослених мисији, визији и расту компаније.

Када имамо све ово у виду, не можемо а да се не запитамо шта чини квалитетног лидера и шта је потребно да би неко могао да утиче, инспирише и покреће ангажовање других?

Између осталог, истраживања су показала да је квалитет лидерства повезан са стиловима афективног везивања. Теорија афективне везаности је једна од најутицајнијих теорија људских односа у психологији. Појам афективне везаности је увео енглески психоаналитичар Џон Болби и дефинише се као људска потреба ка успостављању и развијању јаких емоционалних веза са значајним особама у окружењу. Болби је сматрао да код детета постоји урођени систем понашања који има адаптивну функцију — обезбеђивање осећаја сигурности и омогућавање безбедног истраживања средине. Афективна везаност односи се на специфичан однос који се у најранијем детињству формира између мајке и детета и траје током читавог живота. Квалитет ових раних односа одређује квалитет блиских односа у каснијем животном добу попут партнерских и пријатељских, али и оних које градимо са колегама, менторима, менаџерима, лидерима.

Касније су психолози Хазан и Шејвер проширили ову теорију тако што су проучавали одрасле и њихове односе у радном окружењу, између осталог и односе између лидера и запослених. Појам афективне везаности код одраслих односи се на трајну потребу појединца за успостављањем и очувањем контакта и блискости са особама које се доживљавају као извор физичке и/или психолошке сигурности. Истраживачи су идентификовали три обрасца афективне везаности када је у питању радно окружење: сигурни, анксиозно-амбивалентни и избегавајући.

Наставиће се...