Машински преводи ― да ли ће вештачка интелигенција заменити преводиоце?

Машински преводи подразумевају аутоматско превођење текстова уз помоћ употребе рачунара или вештачке интелигенције, без интервенције људи у целокупан процес. Многи од нас су се већ увелико навикли на употребу програма попут ChatGPT-ја за превод текстова са једног језика на други, побољшавање и уређивање већ написаних текстова који се само убацују у систем, или писање од нуле уз помоћ давања једноставних инструкција и почетних идеја. Писац хорор романа Стивен Кинг сматра да, иако вештачка интелигенција и даље није достигла исти квалитет стварања књижевности који постижу талентовани аутори и песници, не треба да одбацимо могућност да ће једног дана бити унапређена на тај ниво. Његова дела су коришћена за обуку вештачке интелигенције, а цела његова библиографија која броји преко 50 романа може лако стати у базу података коју програм обрађује и из ње извлачи релевантне информације за побољшавање својих ресурса. Компанија BookBub спровела је истраживање у коме је више од 1200 писаца изразило свој став о вештачкој интелигенцији. Док су неки од њих изричито против употребе вештачке интелигенције при писању, што уједно сматрају неетичким, многи се воде мишљењем да је она одлично средство за побољшавање писане речи и олакшавање целокупног процеса стварања књиге.

Када је у питању превод, машински преводи имају своје предности и мане. Предност машинског превода је почетна фаза за разумевање текста на страном језику. Приликом првог сусрета са комплексном темом, овакви преводи представљају олакшицу за разумевање непознатог вокабулара и оквирног упознавања са садржајем у питању. Такође, могу помоћи да се преведу краћи пасуси текста или појединачне речи и изрази. Предности свакако укључују и брже обављање целокупног процеса, као и мањи новчани трошак, што може бити разлог зашто се неке компаније опредељују за овакву употребу вештачке интелигенције. Машински преводи се могу користити и као основа за даље корекције и лектуру коју обавља преводилац, како би се процес убрзао и олакшао.

Ипак, главна мана је свакако квалитет и разумевање контекста. Рачунари и вештачка интелигенција још увек нису унапређени на ниво разумевања различитих стилова писања и апстрактних значења. Преводи су често дословни, стога нису адекватни када је у питању књижевни превод. Често нису у стању да исправно преведу идиоматске изразе, усталене фразе, културолошке појмове, сленг или жаргонски језик. Њихова база података је ограничена када је у питању вокабулар, тако да предлози појмова могу укључивати фреквентније лексеме, уместо различитих, мање познатих синонима за учестале речи. Грешке се такође јављају приликом машинског превођења реченица са вишеструким значењем, или речи које могу имати више од једног својства. Некада је то случај и са граматиком, синтаксичким конструкцијама или редоследом речи у реченици, а овакви преводи ретко испуњавају стандарде већег квалитета.

Брзина и ефикасност машинских превода су фактори који и даље нису добили већи значај у односу на квалитет и тачност превода, било да су у питању стручни или литерарни текстови. На крају крајева, човек још увек мора да проверава и одобрава рад машине, барем још неко време.