Појам каријерног успеха у државној управи и да ли то уопште постоји

Успех као појам је нешто што психолози вековима покушавају да дефинишу, међутим, и дан данас немамо јасну дефиницију успеха, односно консензус око овог појма. Ипак, једна особина овог појма је неспорна, а то је да је успех индивидуална категорија више него било шта друго. Постоји опште мишљење о томе да је за просечног човека довољно 7 до 8 сати сна да би адекватно функционисао, наилазимо на слагање око тога да је интензитет емоције радости условљен претходно уложеним трудом, али остаје чињеница да је успех толико индивидуална категорија, да готово не постоје две особе на свету које могу рећи да је успех за њих једнако постигнуће у некој области.

Ову конфузију додатно отежава и време у којем живимо, али управо због тога можемо рећи да успех у великој мери зависи од контекста у којем се налазимо, односно да ли ће нам околности у којима смо дозволити да будемо успешни?

Сагледавање успеха као опште категорије, као што можете закључити, носи са собом извесну дозу конфузије. Међутим, сагледавање успеха у оквиру одређених области живота далеко је лакше, па ћемо се у том светлу позабавити каријерним успехом.

Почећемо од не тако далеке историје, и толико цитираног Фројда који је поставио једну од најинтересантнијих дефиниција менталног здравља, а он каже да је ментално здрава особа она која има капацитете за љубав и рад. За потребе наше теме, позабавићемо се овим другим делом дефиниције, па ћемо дати себи слободу да кажемо да ментално здрава особа, између осталог, треба да има капацитете за рад. Узмимо за пример особу рођену почетком прошлог века – за њу је питање рада (данашњи термин – каријерног успеха) било најчешће строго дефинисано, а то је подразумевало да је неко каријерно успешан уколико има капацитет да настави да ради оно чиме се његова породица већ бави. Из данашње перспективе, овакво стање ствари може деловати у најмању руку чудно. Ипак, свесни смо да су околности биле другачије. Данашње младе особе живе у далеко отворенијем друштву, које подржава и чак подстиче истраживања и испробавања широког спектра веровања, ставова, па и професионалних улога.

Ако се фокусирамо искључиво на професионалне улоге, њихово дефинисање и остваривање данас је далеко сложенији процес него што је то био пре само 20 година. Разлог ове појаве је дестандардизација животних улога. Више не постоји јасни рецепт за каријерни успех, а карнијерни успех је далеко важнији него раније. Колико је Фројд био у праву говори нам чињеница да је и данас и те како значајно радити јер то обезбеђује финансијску независност и самосталност, али бирање, проналажење и мењање занимања остају отворена питања кроз добар део каријерног развоја младе особе. Један од кључних фактора јесте окружење које ће подржати младу особу у суочавању са тешкоћама и дилемама на њеном каријерном путу.

Питање каријерног успеха младих се не може више посматрати као линеаран пут у оквиру једне радне улоге, једне институције или једног радног места. Савремени каријерни токови подразумевају промене радних улога, радних задатака па и радног окружења. За младе особе, каријерни развој све чешће подразумева истраживање и прилагођавање професионалног идентитета, али све у складу са сопственим капацитетима и интересовањима, али и са потребама ширег друштвеног контекста у којем делују.

У том контексту, државна управа се често перципира као ригидна и статична. На срећу, оваква перцепција све мање одговара реалности. Савремена државна управа и те како препознаје потребу младих за флексибилношћу каријерних путева, омогућава развој кроз различите улоге, секторе и организационе целине. Уместо једне позиције као крајњег домета, младима се пружа могућност интерне мобилности, стицања различитих искустава и континуираног професионалног усавршавања кроз различите програме.

Оваква структура подршке омогућава младима да у оквиру истог, али јако широког система, истражују различите аспекте свог професионалног функционисања, без радикалних и ригидних ограничења. Поред тога, улазак у државну управу са собом носи бројне бенефите који су посебно значајни за младе особе на почетку каријере. Структурисано, али не ригидно радно окружење, јасно дефинисане процесе, као и стабилност представљају чврсту основу за развој професионалне сигурности и самопоуздања. Управо стабилност омогућава младима да се усмере на развој свих својих потенцијала, без додатне егзистенцијалне неизвесности.

На тај начин, државна управа не само да прати савремене трендове, већ их и подржава, пружајући младима оквир у којем је могуће истовремено градити стабилност и флексибилност. Каријерни успех у државној управи престаје да буде питање позиције и постаје питање континуираног развоја унутар система који препознаје потребе савременог друштва и младих који се у њему развијају.

И на крају, у савременом друштву које не прашта неуспех, тешко је одредити категорију успеха, али је могуће пронаћи окружење које ће у неуспеху видети простор за раст, а успех као индивидуалну категорију сваке особе додатно подржати.