Разговор за посао: процес процене и кандидата и организације

Шта је заправо интервју за посао ? То је врста вођеног разговора који се одиграва између кандидата и представника организације или компаније која попуњава радно место. Интервју се најчешће дешава пре доношења коначне одлуке о пријему, а након спроведених свих претходних провера и тестирања. Ова метода селекције је најпопуларнији, најјефтинији и најчешће коришћени алат, без обзира на врсту радног места, позицију, сектор или величину организације. О кредибилитету ове методе се доста дискутује, а многи фактори о којима ће бити речи у овом тексту могу допринети већој поузданости и предиктивности.

Различити аутори говоре о разговору за посао као о потенцијално најбољој и најчешће коришћеној стратегији за избор квалитетног кандидата. Разговор за посао је прилика да се оствари визуелни и вербални контакт, успостави жива комуникација и да се две стране упознају.

Често се мисли да је разговор за посао прилика да компанија/организација бира будућег запосленог, а заборавља се да је то истовремено место да  кандидат употпуни слику о организацији, упозна корпоративну културу и сазна нешто више о захтевима радног места. Дакле, разговор за посао је нешто више, заправо двосмеран процес у којем се сви труде да остваре позитиван утисак на другог.

Интервју се унапред планира и заказује, одређује се датум, место и време за спровођење разговора. Завршни разговор треба да се одиграва у просторији без ометања, са оптималним условима за боравак, пожељно би било да се ради о некој мањој сали за састанке. Важно је водити рачуна да временску сатницу и уговорене термине обе стране поштују. Временско трајање самог интервјуа варира од 20 до 45(60) минута, у том интервалу две стране улажу много напора и енергије. Послодавац треба да процени способности, вештине кандидата као и његов потенцијални допринос установи, док кандидат треба да докаже и покаже своју мотивацију, истакне своје атрибуте и таленте. Истовремено послодавац презентује и представља вредности установе у којој ради, а кандидат одлучује да ли је то место добро за његов каријерни развој.

Припрема за интервју је активност коју спроводе обе стране, конкурсна комисија организације која запошљава, са једне стране, односно кандидат са друге стране, који је конкурисао и позван на завршни разговор. Интервју је сложена активност, вођена и организована, те само таква може бити третирана као поузданија метода.

Питања треба да постављају обе стране: интервју у којем кандидат само одговара без прилике да постави питање и добије додатне информације о самом радном месту и компанији није добар интервју. Питања од стране комисије треба да су смислена, једноставна и да подстичу отворену комуникацију. Рафална питања, дискриминаторна или питања којима се удовољава личној радозналости су недозвољена.

Поред вербалне комуникације, не треба потцењивати невербално понашање свих актера на самом разговору. Кандидат невербално комуницира и може саопштавати различите садржаје: трему, амбицију, енергију, мотивацију. Комисија са друге стране својим невербалним понашањем, гестовима, изразима лица, бојом гласа утичу на формирање утиска о себи и самој организацији. Стварање пријатне, угодне али истовремено пословне атмосфере јесте заједничка одговорност, сви учествују, граде и доприносе том осећају.

Сам разговор за посао захтева потпуну концентрацију и фокусираност свих страна у разговору. Кандидат мора доћи спреман, сконцентрисан, док се од чланова комисије очекује да оставе по страни друге послове и активности. Оријентација на „овде и сада“ је кључна, усмереност на саговорника мора бити потпуна, а активно слушање императив.

Сви актери који учествују или воде разговор за посао одговорни су за своје оцене, процене и коначне одлуке. Одабир квалитетних и правих људи одговорност је организације, док одлука за избор одговарајуће радне средине која омогућава каријерно напредовање и лични развој лежи у рукама кандидата.