Зашто је истрајност важнија од тренутне мотивације?

У било којој сфери живота, у било којој његовој фази – један од кључева успеха лежи у истрајности.

Људи су у бити слични – сви имамо неке циљеве, планове и надамо се да ћемо их остварити. Али онда наступају разлике. Неко своје циљеве оствари у потпуности, неко одустане, неко погреши па покуша поново, а неко осмисли нови циљ. Неко очекује резултате одмах и незадовољан је ако они изостану. Неки појединци су, пак, упорни, ћуте и раде дужи временски период, вредни су и делује као да им „ништа није тешко“.

Сви смо у свом искуству имали фазе живота када је требало загрејати столицу и учити; када смо пожелели да смршамо до одласка на море; одлучили да не једемо слатко; кренули у теретану или имали неки други задатак или обавезу. Дакле, имамо идеју, знамо шта желимо да постигнемо, свесни смо зашто нам је то важно и потребно. Имамо све у својим рукама – или можда ипак не?

На путу ка остварењу циљева постојаће потешкоће и оне су саставни део тог пута. Да бисмо постигли циљ, важна је упорност, односно то да ли настављамо да радимо и онда када се појаве препреке. Потребно је да их очекујемо, препознамо, присетимо се зашто нешто радимо и зашто нам је то важно, а затим наставимо да идемо ка свом циљу. Баш онда када је тешко, када смо на измаку снаге и када кажемо „јој, баш ме мрзи“, потребно је остати доследан и учинити додатни напор. Многи одустану већ на почетку, јер напор и труд нису само нешто што можемо измерити – човек улаже себе, своје емоције, развија одређена очекивања и улаже време. То нас на неки начин „кошта“. Зато је приликом постављања планова и циљева важно бити реалан и, колико год је могуће, објективно сагледати напор који ће бити потребан за њихово достизање.

Важно је и познавати себе – своје особине, црте личности, оно што нас покреће, али и начин на који реагујемо када се демотивишемо. Каква су наша претходна искуства? Да ли се тешко активирамо? Да ли смо склони одустајању? У чему смо до сада били најистрајнији? Шта нам лако заокупира пажњу? Одговори на ова питања могу умногоме да олакшају процес планирања и постављања циљева.

Наша мотивација за достизање зацртаног циља неће увек бити иста. Напротив, свакодневне осцилације у нивоу енергије или воље за радом природна су појава и називају се флуктуацијом мотивације. Не треба увек тежити нити очекивати максималну, односно стопроцентну мотивисаност за рад. Иако мотивација „шета“, иде горе-доле, иза свега тога остају наше замисли, жеље и амбиције.

Важно је знати и да мотивација није једини фактор који одређује наше понашање. Ако чекамо прави моменат да започнемо неку активност, односно тренутак када смо баш 100% спремни и мотивисани, постоји велика шанса да до акције неће ни доћи. На тај начин као да смо унапред осигурали себи „неуспех“. Наша снага се заправо огледа у томе да започнемо или наставимо неку активност и када је наша мотивација на 33%, или оног дана „кад нам није баш нешто“, а још више када можемо себи да кажемо: „Не ради ми се, али ми је важно.“ Такво понашање временом ствара навику, а навика нам помаже да изгурамо и оне дане када нисмо нарочито мотивисани за рад.

• Како остати истрајан?

Успех у достизању циљева лежи и у постављању реалних, јасних и мерљивих циљева. На тај начин можемо развити различите стратегије одржавања мотивације, ојачати навике и истрајати упркос ометајућим факторима.

Не заборавите да похвалите себе. Славите мале победе и прве резултате – то повећава мотивацију и задовољство и помаже учвршћивању навике коју сте успоставили. Окружите се особама које вас покрећу, књигама које вас инспиришу и садржајима који вам пријају. Ресурси јесу у вама, али подршку можете пронаћи и у свом окружењу.

Не заборавите ни да се према себи односите подржавајуће у лошим данима. Немојте себе превише критиковати ако сте нешто пропустили да урадите. Своје незадовољство претворите у сутрашњу акцију. Ви креирате своје циљеве и ви сте одговорни за њихову реализацију.

Природно је имати идеје, циљеве, замисли и жеље. Пут до њиховог остварења понекад је дуг, а понекад и није. Биће тешких момената, успона и падова, добрих и лоших дана. А када постане тешко, вратите се питањима: „Шта желим овом променом да постигнем?“, „Каква су моја очекивања?“ и „Шта је потребно да променим код себе или научим како бих достигао свој циљ?“ Нека вас одговори на та питања воде на путу ка ономе што вам је важно.