Зашто људи боље раде у неким, а лошије у другим радним окружењима – поглед из угла психологије рада

Да ли сте се некад запитали зашто ваше колеге боље раде и добијају више похвала и уважавања од стране надређених? Или сте размишљали како можете више али вас нешто кочи? Не осуђујте себе – много је разлога зашто негде лошије а негде боље радите! Научите шта све може да утиче на ваш рад и почните да размишљате о томе како можете да преузмете у своје руке.

Различити су фактори који утичу на рад. Они могу бити спољашњи и унутрашњи. Веома је важно да смо их свесни и као запослени и као надређени како бисмо их избалансирали, прилагодили или пронашли адекватне начине да се носимо с њима.

Да бисмо разумели рад у различитим радним окружењима, потребно је да прво кренемо од себе, тачније од унутрашњих фактора. Неки од њих могу бити мотивација, интересовања и способности запослених. Мотивација је битан фактор за све што радимо у животу. Она може бити спољашња – екстринзична (новац, награда), а може бити унутрашња – интринзична (жеље или задовољство због активности). Интересовања су позитиван однос према одређеном послу и њихов садржај повезан је са нашом мотивацијом, личним особинама и потребама. Од ваших способности као запосленог зависи успешност обављања одређених активности (сналажљивост, спретност, вештине комуникације). Одређене комбинације индивидуалних способности посебно су погодне и неопходне за успешно обављање појединих послова, док су друге прикладније за обављање другачијих радних задатака.

Радно окружење је спољашњи фактор којег чине физички услови, психолошка атмосфера и организација рада.

Физички услови се односе на широк спектар фактора који су битни за комфорно и сигурно обављање посла – простор где се обавља посао, опремљеност, осветљење, бука, хигијена простора итд. Неадекватни услови могу довести до озбиљних проблема који могу утицати чак и на здравље и безбедност људи.

Психолошка атмосфера је значајна у сваком колективу, било да је реч о пословном свету или не. Она зависи од међуљудских односа и од сваког појединца који чини одређену заједницу. Потребно је створити отворено и прихватајуће окружење за све запослене, изградити осећај поверења и подршке међу њима, неговати отворену и алтруистичку комуникацију, пружити помоћ, успоставити позитивне односе са колегама и надређенима.

Веома је важна организација рада како бисмо знали шта треба да радимо, шта се од нас очекује и за шта ћемо бити награђени или критиковани. Зато је потребна добра и јасна организација задатака и расподела задужења, конкретна повезаност радних места и послова. Двосмислена задужења, преоптерећеност запослених, нејасне границе као и неадекватна подела задужења могу довести до незадовољства, збуњености, повећаног стреса и нетрпељивости, негативне атмосфере и неефикасног рада, па чак и до озбиљних здравствених проблема.

Начин на који људи раде и остварују резултате не зависи искључиво од њихових способности или мотивације, већ у великој мери од окружења у којем се они испољавају. Радно окружење може деловати као подстицај који оснажује појединца или као ограничење. Разлике у раду запослених често су одраз разлика у степену усклађености између личних потреба, вредности и карактеристика самог радног окружења. Када су захтеви посла, међуљудски односи, стил руковођења и организациона култура у равнотежи са индивидуалним капацитетима запослених, рад постаје ефикаснији, одрживији и психолошки здравији. Супротно томе, неподударно окружење може довести до пада учинка, исцрпљености и лошијег рада.

Требало би да научимо да разумемо себе, своје потребе и жеље, да смо свесни својих способности и тежњи, као и околине и радних изазова са којима бисмо се потенцијално сусретали. Балансирање унутрашњих и спољашњих фактора који утичу на наш рад је нешто што се учи, зато је битно обратити пажњу на све битне аспекте и прихватити и разумети себе и људе око себе.