Колико смо резилијентни, односно психички отпорни?

Како разумети овај појам који, на први поглед, звучи врло стручно, формално и комплексно? Резилијентност је термин који потиче из енглеског језика и односи се на психичку отпорност или психички имунитет. Према Америчкој асоцијацији психолога, тај појам се односи на способност прилагођавања тешким околностима, траумама, трагедијама, али и значајним изворима стреса, као што су проблеми у породици, проблеми у везама, здравствене тешкоће, изазови на радном месту или финансијски стресори. Психичка отпорност није особина коју људи имају или немају, она укључује понашања, мисли и акције које свако може да научи и развије. Важно је нагласити да психички отпор не значи избегавање емоционалних тешкоћа или непријатних осећања. Напротив, људи који су отпорни често се суочавају с дубоким емотивним болом и тугом, посебно када пролазе кроз тешке ситуације. Пут до психичке отпорности обично захтева суочавање с овим изазовима, што може укључивати значајне емоционалне потешкоће.

Чини се да је сада разумљивије, зар не? У животу пролазимо кроз различита искуства и свакодневно се суочавамо са бројним изазовима, потешкоћама, застојима и озбиљним проблемима који мењају личну перспективу и поглед на живот. То не можемо да избегнемо. Оно што можемо да урадимо је да развијамо, градимо и негујемо своју резилијентност, односно отпорност на поменуте догађаје, стресне ситуације и тешке околности. Тако је и у пословном окружењу. Свака промена или стресна ситуација другачије утиче на сваког од нас и доноси јединствен спој снажних осећања, мисли, несигурности и сличних доживљаја. Вероватно сте се некада и сами питали како је могуће да неки људи одрастају и живе у веома тешким условима, а успевају да остану физички и ментално здрави? Управо је резилијентност оно што чини разлику међу људима када се нађу у изазовним и стресним ситуацијама.

Рекли смо да је психичка отпорност вештина појединца да се суочи са стресом, проблемима и животним изазовима. Ово је добра вест. Ако кажемо да је у питању вештина, а не црта личности, то значи да је отпорност нешто што можемо да учимо и развијамо током живота. Застаните на тренутак са овим што је изречено. Како ово разумете?

Наиме, неповољни догађаји и непредвиђене стресне околности су заиста тешки и болни, али не одређују нужно исход нашег живота. Постоји много аспеката на које можемо утицати, мењати их, развијати, учити из проживљених искустава и развијати своје унутрашње капацитете и емоционалну стабилност. Управо то је улога отпорности и не само да нам помаже да пребродимо тешке околности већ нас оснажује да растемо, унапредимо садржај и квалитет свог живота.

Ако је неко резилијентан то не значи да не осећа непријатне емоције попут туге, жалости или да не реагује у стресним ситуацијама. То само значи да другачије посматра ситуацију у којој се налази и да се лакше и брже опоравља након проживљених непријатних искустава. Психички отпорне особе се суочавају са својим проблемима, не склањају се и не ,,беже”, односно не избегавају да се осећају лоше и тужно. И кроз то искуство се повезују са другима, расту и мењају се, јачају своје унутрашње ресурсе.

Различита истраживања су показала да су основни фактори психичке отпорности негујући и подржавајући односи у породици и ван ње. Са друге стране, чини се као да је у данашње време потреба за социјалном подршком и повезивањем са другима постала неприкладна или на неки начин скрајнута. Заправо, као да је присутна идеја да ако нам неко треба, ако не можемо све сами, онда то говори о нашој слабости или неадекватности. То је далеко од истине. Јака мрежа социјалне подршке је најутицајнији фактор психичке отпорности и јачања психичког имунитета.

Остали фактори резилијентности укључују способност да се праве реалистични планови и предузимају кораци ка њиховој реализацији, што подразумева и позитивну слику о себи и поверење у своје способности. Вештине комуникације и решавања проблема играју кључну улогу, као и способност да се управља снажним осећањима и импулсима. Сви ови аспекти доприносе јачању индивидуалне отпорности у суочавању са изазовима.

У пословном окружењу је такође значајна улога резилијентности у савладавању препрека, решавању проблема и суочавању са изазовима као што су рад под притиском, кратки рокови, неадекватни међуљудски односи, превисоки захтеви и очекивања средине. Због тога се може рећи да је од кључног значаја вештина преузимања одговорности и контроле над проблемима, што води већој сналажљивости и ефикасности на послу. Последично, отпорнији запослени су задовољнији, испуњенији и успешнији.
 

Следи наставак...