Међународни дан мушкараца: мушкарци у државној управи

Међународни дан мушкараца: мушкарци у државној управи између мањинске позиције, очекивања и равноправности

Данас, 19. новембра, обележавамо Међународни дан мушкараца – тренутак да говоримо о здрављу, благостању и друштвеној улози мушкараца, али и да скренемо пажњу на један често неприметан податак: у органима државне управе 55% запослених су жене, док мушкарци чине 45% и налазе се у статистичкој мањини.

Иако се родна равноправност најчешће посматра кроз перспективу јачања положаја жена, у државној управи важно је разговарати и о потребама и искуствима мање заступљеног пола – мушкараца, који у таквом окружењу носе специфичне изазове.

Мушкарци у већински женском колективу: свакодневна динамика мањинске позиције

У радном окружењу где су жене бројчано доминантне, мушкарци се понекад суочавају са дискретним осећајем изолованости. Недостатак колега сличних искустава и перспектива може отежати умрежавање, размену, па и доношење осећаја припадности.

Истовремено, присутни су и културолошки обрасци који одређене административне послове традиционално виде као „женске“, што код мушкараца може створити осећај да поједине ниже или средње позиције нису довољно „мужевне“ или друштвено пожељне. Ово неретко води до притиска да што пре напредују ка руководећим функцијама, чак и када то не прати њихов лични афинитет.

Између очекивања и реалности: невидљиви притисци и „симболична улога“

Иако су бројчано мањина, мушкарци се у неким случајевима суочавају са очекивањем да буду „пример“, „ауторитет“ или „стабилна фигура“ у колективу. Таква симболична улога може створити додатни терет – јер се од појединца очекује да репрезентује један пол, а не само себе.

У исто време, на највишим позицијама у државној управи и даље постоји тренд да су мушкарци заступљенији него што је то њихов удео у укупној запослености. Због тога свака прича о мањинском положају мушкараца мора да буде уравнотежена – бројчана мањина не значи аутоматски мањак приступа моћи, али значи другачију свакодневну динамику и другачије изазове.

Културолошки обрасци: када традиција утиче на савремену управу

Дуготрајни друштвени обрасци и даље обликују доживљај мушевности, често на штету менталног здравља. Од мушкараца се очекује да буду чврсти, да „издрже све“, да емоције држе под контролом и да не траже помоћ, чак и када је она неопходна.

Због тога стрес, анксиозност или исцрпљеност код мушкараца често остају непримећени – или се нормализују као део улоге „снажног запосленог“.

Ове норме утичу и на породични живот: иако државна управа предњачи у правима родитеља, друштвена очекивања често обесхрабрују мушкарце да користе родитељско одсуство. Чак и када је систем подржавајући, окружење или породични наративи могу стварати осећај да ће активно очинство бити погрешно протумачено.

У појединим деловима државне управе (попут инспекцијских служби), очекивања физичке снаге или преузимања ризика додатно осликавају традиционални модел мушкости који не одговара сваком појединцу.

Искљученост из неформалних мрежа: тихи изазов мањинског пола

Неформална дружења, међусобне подршке и професионалне микро-мреже често спонтано настају међу већинским групама. Када су жене већина, мушкарци могу остати ван тих кругова сарадње или размене информација, што утиче на професионални развој, прилике за напредовање и свакодневни осећај укључености.

Како градимо управу у којој су оба пола равноправно виђена и подржана?

Стварање инклузивног окружења подразумева активно укључивање мушкараца у разговор о равноправности – јер ово није женска тема, већ тема квалитета радног окружења за све. Потребно је градити културу психолошке сигурности, у којој је дозвољено показати стрес, затражити подршку, рећи „не знам“ или користити родитељско одсуство без страха од последица.

Ресурси попут Центра за управљање каријером, који пружа поверљиво саветовање запосленима, могу бити кључни у дестигматизацији тражења помоћи и подстицању здравијих образаца понашања.

У исто време, важно је да напредовање и запошљавање остају засновани на знању, резултатима и компетенцијама – уз разумевање да подршка недовољно заступљеним групама не значи спуштање стандарда, већ проширивање базе квалификованих талената.

Међународни дан мушкараца подсећа нас да истинска равноправност не почива само на балансирању процената, већ на разумевању искустава свих запослених. У државној управи то значи да препознајемо изазове мањинске позиције мушкараца, да дестигматизујемо емоције, отворено говоримо о притисцима традиције и подстичемо подједнаку слободу избора и за мушкарце и за жене.

Само тако градимо управу у којој свако може да допринесе – аутентично, равноправно и без скривених терета.