Од „коридора” у канцеларији до говорног софтвера: Шта смо научили од Николе Радојловића о асистивној технологији?

Недавни разговор са Николом Радојловићем, самосталним саветником у Министарству за људска и мањинска права, покренуо је важна питања. Никола нам је отворено испричао како изгледа његов радни дан као слепе особе: од кретања истим „коридором” у канцеларији како би лакше обишао намештај, до коришћења говорног софтвера који му омогућава да извршава многе радне задатке.

Николин пример нас је инспирисао да дубље погледамо у свет асистивне технологије (АТ) — алата који нису само „технички додаци”, већ кључ за стварну инклузију у државној управи.

Асистивна технологија: Више од уређаја, то је мост ка једнакости

Како би државна управа ефикасно служила свима, она мора укључити особе са инвалидитетом не само као грађане већ као компетентне доносиоце одлука. Као што је Никола истакао, инклузија није само питање ефикасности, већ хуманости и права на рад.

Ево како асистивна технологија и паметна логистика трансформишу радни простор:

1. Приступачност: Простор који не спутава

Никола је искрено говорио о изазовима Палате Србија — зграде која својом архитектуром из 60-их често не одговара потребама особа са инвалидитетом.

• Архитектонска прилагођавања: Поред рампи и лифтова, неопходно је увођење звучних сигнала и натписа на Брајевом писму.
• Логистика „коридора”: Као што Николине колеге пазе да не померају намештај, инклузивна управа подразумева свесно организован простор који омогућава слободно кретање.

2. АТ за специфичне функционалне изазове

Да би неко попут Николе могао да обрађује обимну документацију, технологија мора бити прилагођена:

• За особе са оштећењем вида: Као што Никола користи TTS (Text-to-Speech) софтвере, неопходно је системски омогућити запосленима приступ овим алатима. Скенер оловке и дигиталне лупе су такође део ових важних помагала.
• За телесне сметње и фину моторику: За особе са моторним сметњама, технолошка решења попут eye-tracking системаи специјализованих једноручних тастатура омогућавају пуну продуктивност чак и када је покрет руку ограничен.
• За оштећење слуха: Индуктивне петље у салама за састанке и визуелни транскрипти осигуравају да нико не остане изван тока информација.

Зашто је инклузија важна?

Никола нам је рекао нешто кључно, а то је да није наш задатак да креирамо слику да су особе са инвалидитетом хиперспособније, већ да оно што је истина разумемо и томе се прилагодимо.

Укључивањем особа са инвалидитетом кроз асистивну технологију, државна управа добија:

• Директан увид у потребе грађана: Запослени који сам превазилази баријере најбоље ће дизајнирати услуге за друге грађане са сличним изазовима.
• Иновативност: Решења креирана за једног често унапређују процесе за цео колектив.
• Трансформација културе рада: Присуство особа које користе АТ подстиче колегијалност, бољу организацију простора и прецизнију комуникацију, што подиже професионализам читавог тима.
• ​Ефикасно коришћење кадра: Уместо да систем губи стручњаке због физичких баријера, АТ омогућава да знање и искуство појединца, попут Николиног, остану на располагању држави и грађанима.

Искуство Николе Радојловића показује да је слух руководилаца важан, али да системска регулатива мора бити та која ће омогућити набавку асистивне технологије.

Инклузивна државна управа није само идеал – то је предуслов за напредак читавог друштва.